Psalmi 142

Duša u velikom strahu uzdiše i traži pomoć Božiju.

Nauk Davidov. Molitva, kad beše u pećini.

1Glasom svojim ka Gospodu vičem,glasom svojim Gospodu se molim. 2Izlivam pred Njim moljenje svoje,tugu svoju pred Njim kazujem,

3Kad iznemogne u meni duh moj.Ti znaš stazu moju.Na putu, kojim hodim,sakriše mi zamku. 4Pogledam nadesno,i vidim da me niko ne zna;nestade mi utočišta,niko ne mari za dušu moju.

5Vičem k Tebi, Gospode;velim: Ti si utočište moje,deo moj na zemlji živih. 6Čuj tužnjavu moju;jer se mučim veoma.Izbavi me od onih koji me gone,jer su jači od mene. 7Izvedi iz tamnice dušu moju,da slavim ime Tvoje.Oko mene će se skupiti pravednici,kad mi učiniš dobro.