Jeremija 22

Proricanje protiv careva Saluma, Joakima i Jehonije.

1Ovako govori Gospod: Siđi u dom cara Judinog, i reci onde ovu reč, 2i kaži: Slušaj reč Gospodnju, care Judin, koji sediš na prestolu Davidovom, ti i sluge tvoje i narod tvoj, koji ulazite na ova vrata. 3Ovako veli Gospod: Činite sud i pravdu, i kome se otima izbavljajte ga iz ruku nasilnikovih, i ne činite krivo inostrancu ni siroti ni udovici, i ne činite im silu, i krv pravu ne prolivajte na ovom mestu. 4Jer ako doista uzradite ovo, ulaziće na vrata ovog doma carevi, koji sede mesto Davida na prestolu njegovom, na kolima i na konjima, oni i sluge njihove i narod njihov. 5Ako li ne poslušate ove reči, zaklinjem se sobom, veli Gospod, da ću opusteti taj dom. 6Jer ovako veli Gospod za dom cara Judinog:Ti si mi Galadi vrh livanski,ali ću te obratiti u pustinju,u gradove u kojima se ne živi.

7I spremiću na tebe zatirače,svakog s oružjem,i poseći će tvoje krasne kedrei pobacati ih u oganj.

8I mnogi će narodi prolaziti mimo taj grad, i govoriće jedan drugom: Zašto učini ovo Gospod od tog grada velikog? 9I reći će: Jer ostaviše zavet Gospoda Boga svog, i klanjaše se drugim bogovima i služiše im.

10Ne plačite za mrtvim niti ga žalite;nego plačite za onim koji odlazi,jer se neće više vratitiniti će videti svoje postojbine.

11Jer ovako govori Gospod o Salumu sinu Josije, cara Judinog, koji carovaše mesto Josije oca svog, koji otide iz ovog mesta: neće se više vratiti. 12Nego će umreti u mestu kuda ga odvedoše u ropstvo, i neće više videti ove zemlje.

13Teško onom koji gradi svoju kuću ne po pravdi,i kleti svoje ne po pravici,koji se služi bližnjim svojim nizaštai platu za trud njegov ne daje mu; 14Koji govori: Sagradiću sebi veliku kućui prostrane kleti;i razvaljuje sebi prozore,i oblaže kedrom i maže crvenilom. 15Hoćeš li carovati kad se mešaš s kedrom?Otac tvoj nije li jeo i pio?Kad činjaše sud i pravdu,tada mu beše dobro. 16Davaše pravicu siromahu i ubogome,i beše mu dobro;nije li to poznavati me?Govori Gospod. 17Ali oči tvoje i srce tvoje idu samo za tvojim dobitkomi da prolivaš krv pravui da činiš nasilje i krivdu.

18Zato ovako veli Gospod za Joakima sina Josije cara Judinog:Neće naricati za njim:Jaoh brate moj! Ili: Jaoh sestro!Neće naricati za njim:Jaoh gospodaru! Ili: Jaoh slavo njegova!

19Pogrebom magarećim pogrepšće se,izvući će se i baciće se iza vrata jerusalimskih.

20Iziđi na Livan i viči,i na Vasanu pusti glas svoj,i viči preko brodova,jer se satrše svi koji te ljube. 21Govorih ti u sreći tvojoj,a ti reče: Neću da slušam;to je put tvoj od detinjstva tvogda ne slušaš glas moj. 22Sve će pastire tvoje odneti vetar,i koji te ljubi otići će u ropstvo;tada ćeš se posramiti i postidetiza svu zloću svoju. 23Ti sediš na Livanu,gnezdo viješ na kedrima,kako ćeš biti ljupka,kad ti dođu muke i bolovi kao porodilji!

24Kako sam ja živ, veli Gospod, da bi Honija sin Joakima cara Judinog bio prsten pečatni na desnoj ruci mojoj, i odande ću te otrgnuti. 25I daću te u ruke onima koji traže dušu tvoju, i u ruke onima kojih se bojiš, u ruke Navuhodonosoru caru vavilonskom i u ruke Haldejcima. 26I baciću tebe i mater tvoju koja te je rodila u zemlju tuđu, gde se niste rodili, i onde ćete pomreti. 27A u zemlju u koju ćete želeti da se vratite, nećete se vratiti u nju.

28Je li taj čovek Honija ništav idol izlomljen?Je li sud u kome nema miline?Zašto biše isterani, on i seme njegovo,i bačeni u zemlju, koje ne poznaju? 29O zemljo, zemljo, zemljo!Čuj reč Gospodnju. 30Ovako veli Gospod:Zapišite da će taj čovek biti bez decei da neće biti srećan do svog veka;i niko neće biti srećan od semena njegovog,koji bi sedeo na prestolu Davidovomi još vladao Judom.