Pesma nad pesmama 4

Miline prijateljičine.

1Lepa ti si, draga moja, lepa ti si,oči su ti kao u golubiceizmeđu vitica tvojih;kosa ti je kao stado kozakoje se vide na gori Galadu; 2Zubi su ti kao stado ovaca jednakih,kad izlaze iz kupala,koje se sve blizne, a nijedne nema jalove. 3Usne su ti kao konac skerleta,a govor ti je ljubak;kao kriška šipka jagodice su tvojeizmeđu vitica tvojih; 4Vrat ti je kao kula Davidovasazidana za oružje,gde vise hiljadama štitovii svakojako oružje junačko; 5Dve su ti dojke kao dva laneta blizanca,koji pasu među ljiljanima. 6Dok dan zahladi i senke otidu,ići ću ka gori smirnovoj i ka humu tamjanovom. 7Sva si lepa draga moja,i nema nedostataka na tebi. 8Hodi sa mnom s Livana, nevesto,hodi sa mnom s Livana,da gledaš s vrha amanskog,s vrha senirskog i ermonskog,iz pećina lavovskih, s gora risovskih.

9Otela si mi srce, sestro moja nevesto,otela si mi srce jednim okom svojimi jednim lančićem s grla svog. 10Lepa li je ljubav tvoja, sestro moja nevesto,bolja je od vina ljubav tvoja,i miris ulja tvojih od svih mirisnih stvari. 11S usana tvojih kaplje saće, nevesto,pod jezikom ti je med i mleko,i miris je haljina tvojih kao miris livanski. 12Ti si kao vrt zatvoren, sestro moja nevesto,izvor zatvoren, studenac zapečaćen. 13Bilje je tvoje voćnjak od šipakas voćem krasnim,od kipra i narda. 14Od narda i šafrana,od iđirota i cimetasa svakojakim drvljem za kad,od smirne i alojai sa svakim prekrasnim mirisima. 15Izvore vrtovima,studenče vode živei koja teče s Livana!

16Ustani severe, i hodi juže,i duni po vrtu mom da kaplju mirisi njegovi;neka dođe dragi moj u vrt svoj,i jede krasno voće svoje.