Pesma nad pesmama 3

Vernost prijateljičina. Slava prijateljeva.

1Na postelji svojoj noću tražihonog koga ljubi duša moja,tražih ga, ali ga ne nađoh. 2Sada ću ustati, pa idem po gradu,po trgovima i po ulicama tražićuonog koga ljubi duša moja.Tražih ga, ali ga ne nađoh. 3Nađoše me stražari, koji obilaze po gradu.Videste li onog koga ljubi duša moja? 4Malo ih zaminuh,i nađoh onog koga ljubi duša moja;i uhvatih ga, i neću ga pustitidokle ga ne odvedem u kuću matere svojei u ložnicu roditeljke svoje. 5Zaklinjem vas, kćeri jerusalimske,srnama i košutama poljskim,ne budite ljubavi moje, ne budite je,dok joj ne bude volja.

6Ko je ona što ide gore iz pustinjekao stupovi od dima, potkađena smirnom i tamjanomi svakojakim praškom apotekarskim? 7Gle, odar Solomunov,a oko njega šezdeset junakaizmeđu junaka Izrailjevih: 8Svi imaju mačeve, vešti su boju,u svakog je mač o bedru radi straha noćnog. 9Odar je načinio sebi car Solomunod drveta livanskog; 10Stupce mu je načinio od srebra,uzglavlje od zlata, nebo od skerleta,a iznutra nastrt ljubavlju za kćeri jerusalimske. 11Iziđite, kćeri sionske,i gledajte cara Solomunapod vencem kojim ga mati njegova okitina dan svadbe njegovei na dan veselja srca njegovog.