Pesma nad pesmama 2

Čežnja prijateljice za prijateljem.

1Ja sam ruža saronska,ljiljan u dolu.

2Šta je ljiljan među trnjem,to je draga moja među devojkama.

3Šta je jabuka među drvetima šumskim,to je dragi moj među momcima;želeh hlad njen, i sedoh,i rod je njen sladak grlu mom. 4Uvede me u kuću gde je gozba,a zastava mu je ljubav k meni. 5Potkrepite me žbanovima,pridržite me jabukama,jer sam bolna od ljubavi. 6Leva je ruka njegova meni pod glavom,a desnom me grli. 7Zaklinjem vas, kćeri jerusalimske,srnama i košutama poljskim,ne budite ljubavi moje, ne budite je,dok joj ne bude volja.

8Glas dragog mog;evo ga, ide skačući preko gora,poskakujući preko humova. 9Dragi je moj kao srna ili kao jelenče;evo ga, stoji iza našeg zida,gleda kroz prozor, viri kroz rešetku. 10Progovori dragi moj i reče mi:Ustani, draga moja, lepotice moja, i hodi. 11Jer gle, zima prođe,minuše daždi, otidoše. 12Cveće se vidi po zemlji,dođe vreme pevanju,i glas grličin čuje se u našoj zemlji. 13Smokva je pustila zametke svoje,i loza vinova ucvala miriše.Ustani, draga moja, lepotice moja, i hodi. 14Golubice moja u raselinama kamenim,u zaklonu vrletnom!Daj da vidim lice tvoje,daj da čujem glas tvoj;jer je glas tvoj sladaki lice tvoje krasno. 15Pohvatajte nam lisice,male lisice, što kvare vinograde,jer naši vinogradi cvatu.

16Moj je dragi moj, i ja sam njegova,on pase među ljiljanima. 17Dok zahladi dan i senke otidu,vrati se, budi kao srna, dragi moj,ili kao jelenče po gorama razdeljenim.