Pesma nad pesmama 5

Prijateljica sluša glas prijateljev, tuguje zbog rastanka s njim i slavi njegovu lepotu.

1Dođoh u vrt svoj, sestro moja nevesto,berem smirnu svoju i mirise svoje,jedem saće svoje i med svoj,pijem vino svoje i mleko svoje;jedite, prijatelji, pijte,i opijte se, mili moji!

2Ja spavam, a srce je moje budno;eto glasa dragog mog,koji kuca: Otvori mi, sestro moja,draga moja, golubice moja, bezazlena moja;jer je glava moja puna rosei kosa moja noćnih kapi. 3Svukla sam haljinu svoju,kako ću je obući?Oprala sam noge svoje,kako ću ih kaljati? 4Dragi moj promoli ruku svoju kroz rupu,a šta je u meni ustrepta od njega. 5Ja ustah da otvorim dragom svom,a s ruku mojih prokapa smirna,i niz prste moje poteče smirna na držak od brave. 6Otvorih dragom svom,ali dragog mog ne beše, otide.Bejah izvan sebe kad on progovori.Tražih ga, ali ga ne nađoh;vikah ga, ali mi se ne odazva. 7Nađoše me stražari, koji obilaze po gradu,biše me, raniše me,uzeše preves moj s mene stražari po zidovima. 8Zaklinjem vas, kćeri jerusalimske,ako nađete dragog mog, šta ćete mu kazati?Da sam bolna od ljubavi.

9Šta je tvoj dragi bolji od drugih dragih,o najlepša među ženama?Šta je tvoj dragi bolji od drugih dragih,te nas tako zaklinješ?

10Dragi je moj beo i rumen,zastavnik između deset hiljada; 11Glava mu je najbolje zlato,kosa mu je kudrava,crna kao gavran; 12Oči su mu kao u goluba na potocima vodenim,mlekom umivene, i stoje u obilju; 13Obrazi su mu kao lehe mirisnog bilja,kao cveće mirisno;usne su mu kao ljiljan,s njih kaplje smirna žitka; 14Na rukama su mu zlatni prsteni,na kojima su ukovani virili;trbuh mu je kao svetla slonova kostobložena safirima. 15Gnjati su mu kao stupovi od mramora,uglavljeni na zlatnom podnožju;stas mu je Livan,krasan kao kedri. 16Usta su mu slatka i sav je ljubak.Takav je moj dragi, takav je moj mili,kćeri jerusalimske.

17Kuda otide dragi tvoj,najlepša među ženama?Kuda zamače dragi tvoj,da ga tražimo s tobom?