Isaija 47

Propast obesnog i praznovernog Vavilona.

1Siđi i sedi u prah, devojko,kćeri vavilonska;sedi na zemlju, nema prestola,kćeri haldejska;jer se nećeš više zvati nežna i ljupka. 2Uzmi žrvnje, i melji brašno,otkrij kosu svoju,izuj se, zagali noge,idi preko reka. 3Otkriće se golotinja tvoja,i videće se sramota tvoja;osvetiću se,i niko mi neće smetati. 4Ime je Izbavitelju našem Gospod nad vojskama,Svetac Izrailjev.

5Sedi ćuteći, i uđi u tamu, kćeri haldejska;jer se nećeš više zvati gospođa carstvima. 6Razgnevih se na narod svoj,oskvrnih nasledstvo svojei predadoh ga tebi u ruke;a ti im ne pokaza milost;na starce si metala preteški jaram svoj; 7I govorila si:Doveka ću biti gospođa;ali nikad nisi to uzimala na um,niti si pomišljala šta će biti na posletku.

8Sada dakle čuj ovo,koja živiš u slastimai bez brige sediši govoriš u srcu svom:Ja sam, i nema druge osim mene,neću biti udovica niti ću osiroteti. 9To će ti oboje doći ujedanput, u isti dan,da osirotiš i obudoviš,doći će ti potpuno,radi mnoštva čini tvojihi radi velike sile čaranja tvog.

10Jer si se pouzdala u zloću svoju govoreći:Niko me ne vidi.Mudrost tvoja i znanje tvoje prevariše te,te si govorila u srcu svom:Ja sam, i osim mene nema druge. 11Zato će doći na te zlo,a nećeš znati odakle izlazi,i popašće te nevolja,da je nećeš moći odbiti,i doći će na te ujedanput pogibao,za koju nećeš znati.

12Stani sada s vračanjem svojimi s mnoštvom čini svojih,oko kojih si se trudila od mladosti svoje,ne bi li se pomogla,ne bi li se okrepila. 13Umorila si se od mnoštva namera svojih;neka stanu sada zvezdari,koji gledaju zvezde,koji proriču svakog meseca,i neka te sačuvaju od onog što će doći na te.

14Gle, oni su kao pleva,oganj će ih spaliti,ni sami sebe neće izbaviti iz plamena;neće ostati uglja da se ko ogreje,ni ognja da bi se posedelo kod njega. 15Takvi će biti oni s kojima si se trudilai s kojima si trgovala od mladosti svoje,razbeći će se svaki na svoju stranu;neće biti nikoga da te izbavi.