Isaija 46

Pad Vavilonskih idola. Spas je Izrailjev u Bogu koji mu je veran.

1Pade Vil, izvali se Nevo;likovi njihovi metnuše se na životinju i na stoku;šta nosite, teško je, i umoriće. 2Izvališe se, padoše svi,ne mogoše izbaviti tovar,nego i sami odoše u ropstvo.

3Slušajte me, dome Jakovljevi svi koji ste ostali od doma Izrailjevog,koje nosim od utrobe,koje držim od rođenja. 4I do starosti vaše ja ću biti isti,i ja ću vas nositi do sedog veka;ja sam stvorio i ja ću nositi,ja ću vas nositi i izbaviću.

5S kim ćete me izjednačiti i uporediti?Koga ćete mi uzeti za priliku da bi bio kao ja? 6Prosipaju zlato iz tobocai mere srebro na merila,plaćaju zlataru da načini od njega boga,pred kojim padaju i klanjaju se. 7Meću ga na rame i nose ga,i postavljaju ga na mesto njegovo,te stoji i ne miče se s mesta svog;ako ga ko zove, ne odziva seniti ga izbavlja iz nevolje njegove.

8Pamtite to, i pokažite se da ste ljudi,uzmite na um, prestupnici! 9Pamtite šta je bilo od starine;jer sam ja Bog, i nema drugog Boga,i niko nije kao ja, 10Koji od početka javljam kraji izdaleka šta još nije bilo;koji kažem: namera moja stojii učiniću sve što mi je volja. 11Zovem s istoka pticui iz daleke zemlje čovekakoji će izvršiti šta sam naumio.Rekoh i dovešću to,naumih i učiniću.

12Slušajte me, koji ste upornog srca,koji ste daleko od pravde. 13Približih pravdu svoju, nije daleko,i spasenje moje neće odocniti,jer ću u Sionu postaviti spasenje,u Izrailju slavu svoju.