Isaija 22

Jerusalim opkoljen. Somna svrgnut. Elijakim na vlasti.

1Breme dolini viđenja.Šta ti je te si sva izašla na krovove?

2Grade puni vike i vreve,grade veseli!Tvoji pobijeni nisu pobijeni mačemniti pogiboše u boju. 3Glavari tvoji uzmakoše svikoliki,povezaše ih strelci;šta se god nađe tvojih, svi su povezani,ako i pobegoše daleko. 4Zato rekoh:Prođite me se, da plačem gorko;ne trudite se da me tešite za pogiblju kćeri naroda mog.

5Jer je ovo dan muke i potiranja i smetnjeod Gospoda, Gospoda nad vojskama,u dolini viđenja;obaliće zid,i vika će biti do gore. 6I Elam uze Tul,s kolima ljudi i s konjicima,i Kir istače štit. 7I krasne doline tvoje napuniše se kola,i konjici se namestiše pred vratima. 8I odastre se zastirač Judin; i pogledao si u to vreme na oružje u kući šumskoj.

9I videste da je mnogo proloma na gradu Davidovom, i sabraste vodu u donjem jezeru. 10I izbrojaste kuće jerusalimske, i razvaliste kuće da utvrdite zid. 11I načiniste jaz među dva zida za vodu iz starog jezera; ali ne pogledaste na Onog koji je to učinio i ne obazreste se na Onog koji je to odavno spremio.

12I zva vas Gospod nad vojskama u onaj danda plačete i ridatei da skubete kose i pripašete kostret; 13A gle, radost i veselje,ubijaju goveda, kolju ovce,jedu meso i piju vinogovoreći:Jedimo i pijmo,jer ćemo sutra umreti. 14Ali Gospod nad vojskama javi mi:Neće vam se oprostiti ovo bezakonje do smrti,veli Gospod, Gospod nad vojskama.

15Ovako veli Gospod, Gospod nad vojskama: Idi k onom rizničaru, k Somni, upravitelju dvorskom, 16i reci mu: Šta ćeš ti tu? I ko ti je tu, te si tu istesao sebi grob? Istesao si sebi grob na visokom mestu i spremio si sebi stan u kamenu. 17Evo, čoveče, Gospod će te baciti daleko i zatrpaće te. 18Zavitlaće te i hititi kao loptu u zemlju prostranu; onde ćeš umreti i onde će biti kola slave tvoje, sramoto domu gospodara svog; 19i svrći ću te s mesta tvog, i isteraću te iz službe tvoje. 20I u to vreme pozvaću slugu svog Elijakima sina Helkijinog; 21i obući ću mu tvoju haljinu, i tvojim ću ga pojasom opasati, i tvoju ću mu vlast dati u ruku, i biće otac Jerusalimljanima i domu Judinom. 22I metnuću mu ključ od doma Davidovog na rame: kad on otvori, neće niko zatvoriti, i kad on zatvori, neće niko otvoriti. 23I kao klin uglaviću ga na tvrdom mestu, i biće presto slave domu oca svog; 24i o njemu će se vešati sva slava doma oca njegovog, sinova i unuka, svakojaki sudovi, i najmanji, i čaše i mehovi. 25U to vreme, veli Gospod nad vojskama, pomeriće se klin uglavljen na tvrdom mestu, i izvadiće se i pašće, i teža što je na njemu propašće; jer Gospod reče.