Isaija 21

Proricanje o propasti Vavilona, Dume (Edoma) i Arapske.

1Breme pustinji na moru.Kao vihori koji prolaze na jug,tako će doći iz pustinje,iz zemlje strašne.

2Ljuta utvara javi mi se.Nevernik neveru čini,pustošnik pustoši;hodi, Elame; opkoli, Midijo!Svemu uzdisanju učiniću kraj. 3Zato su bedra moja puna bola;muke me obuzešekao kad se muči porodilja;zgurih se čujući,prepadoh se videći. 4Srce mi se smete,groza me poduze;noć milina mojih pretvori mi se u strah. 5Postavi sto,stražar neka straži;jedi, pij;ustajte knezovi, mažite štitove. 6Jer ovako mi reče Gospod:Idi, postavi stražara da ti javi šta vidi. 7I vide kola, i dva reda konjika;kola s magarcima i kola s kamilama;i pažaše dobro velikom pažnjom. 8I povika kao lav:Gospodaru, ja stojim jednako na straži danju,i stojim na straži po svu noć. 9I evo dođoše na kolima ljudi,u dva reda konjici.Tada povika i reče:Pade, pade Vavilon,i svi rezani likovi bogova njegovih razbiše se o zemlju. 10Vršaju moj, i pšenice gumna mog!Šta čuh od Gospoda nad vojskama, Boga Izrailjevog,javih vam.

11Breme Dumi.Viče k meni neko sa Sira:Stražaru! Šta bi noćas?Stražaru! Šta bi noćas?

12Stražar reče:Doći će jutro, ali i noć;ako ćete tražiti, tražite,vratite se, dođite.

13Breme arapskoj.Po šumama u arapskoj noćivaćete,putnici dedanski!

14Iznesite vode pred žedne,koji živite u zemlji Temi,sretnite s hlebom begunca. 15Jer će bežati od mača, od mača golog,od luka zapetogi od žestokog boja.

16Jer ovako mi reče Gospod: Za godinu, kao što je godina najamnička, nestaće sve slave kidarske. 17I što ostane hrabrih strelaca sinova kidarskih, biće malo; jer Gospod Bog Izrailjev reče.