Zaharija 10

Narod se spasava nasilnika, sabira se i opet zadobija blagoslov.

1Ištite od Gospoda daždau vreme poznog dažda,Gospod će pustiti munje,i daće vam izobila daždai svakome trave u polju. 2Jer likovi govore ništaviloi vrači vide laži govore zaludne sne,teše taštinom;zato otidoše kao stado,i ojadiše se,jer ne beše pastira.

3Gnev se moj raspali na pastire,i pokarah jarce;jer Gospod nad vojskama obiđe stado svoje,dom Judin,i učini da su mu kao konj okićen za boj. 4Od Njega je ugao,od Njega kolje,od Njega luk ubojiti,od Njega izlazi i svaki nastojnik. 5I oni će biti kao junaci,gaziće u boju kao blato po ulicama,i biće se,jer je Gospod s njima,i koji jašu na konjima osramotiće se.

6I ukrepiću dom Judin,i dom ću Josifov spasti,i dovešću ih natrag,jer mi ih je žao,i biće kao da ih nisam odbacio,jer sam ja Gospod Bog njihovi uslišiću ih. 7I oni od Jefrema biće kao junak,i srce će im biti celo kao od vina,i sinovi njihovi videće i veseliće se,i srce će im se radovati o Gospodu.

8Zazviždaću im i sabraću ih,jer ću ih izbaviti,i oni će se umnožitikao što su se bili umnožili. 9I rasejaću ih među narodeda se u dalekim mestima opominju mene,i živeći sa sinovima svojimda se vrate. 10I dovešću ih natrag iz zemlje misirske,i sabraću ih iz asirske,i dovešću ih u zemlju galadsku i na Livan;i neće im biti dosta mesta. 11I od teskobe će preći preko mora,i razbiće vale u moru,i sve će dubine reci presahnuti,i oboriće se ponos asirskii palica će se misirska uzeti. 12I ukrepiću ih Gospodom,i oni će hodati u ime Njegovo,govori Gospod.