Pesma nad pesmama 7

Razgovor između prijatelja i prijateljice.

1Kako su lepe noge tvoje u obući,kćeri kneževska;sastavci su bedara tvojih kao grivne,delo ruku umetničkih. 2Pupak ti je kao čaša okrugla,koji nije nikad bez pića;trbuh ti je kao stog pšeniceograđen ljiljanima; 3Dve dojke tvojekao dva blizanca srnčeta; 4Vrat ti je kao kula od slonove kosti;oči su ti kao jezera u Esevonuna vratima vatravimskim;nos ti je kao kula livanskakoja gleda prema Damasku; 5Glava je tvoja na tebi kao Karmil,i kosa na glavi tvojoj kao carska porfirau bore nabrana.

6Kako si lepa i kako si ljupka,o ljubavi u milinama! 7Uzrast ti je kao palma,i dojke kao grozdovi. 8Rekoh: Popeću se na palmu,dohvatiću grane njene;i biće dojke tvoje kao grozdovi na vinovoj lozi,i miris nosa tvog kao jabuke; 9I grlo tvoje kao dobro vino,koje ide pravo dragom momi čini da govore usne onih koji spavaju.

10Ja sam dragog svog,i njega je želja za mnom.

11Hodi, dragi moj, da idemo u polje,da noćujemo u selima. 12Ranićemo u vinogradeda vidimo cvate li vinova loza,zameće li se grožđe,cvatu li šipci;onde ću ti dati ljubav svoju. 13Mandragore puštaju miris,i na vratima je našim svakojako krasno voće,novo i staro,koje za te dohranih, dragi moj.