Psalmi 88

Molitva u teškom iskušenju i u smrtnoj opasnosti.

Pesma. Psalam sinova Korejevih. Načelniku pevačkom, da se peva uza sviralu. Nauk Emana od plemena Zarina.

1Gospode Bože, Spasitelju moj,danju vičem i noću pred Tobom. 2Nek izađe preda Te molitva moja,prigni uho svoje k jauku mom;

3Jer je duša moja puna jada,i život se moj primače paklu. 4Izjednačih se s onima koji u grob odlaze,postadoh kao čovek bez sile, 5Kao među mrtve bačen,kao ubijeni, koji leže u grobu,kojih se više ne sećaš,i koji su od ruke Tvoje daleko. 6Metnuo si me u jamu najdonju,u tamu, u bezdanu. 7Oteža mi gnev Tvoj,i svima valima svojim udaraš me.

8Udaljio si od mene poznanike moje,njima si me omrazio;zatvoren sam, i ne mogu izaći. 9Oko moje usahnu od jada,vičem Te, Gospode, sav dan,pružam k Tebi ruke svoje. 10Eda li ćeš na mrtvima činiti čudesa?Ili će mrtvi ustati i Tebe slaviti? 11Eda li će se u grobu pripovedati milost Tvoja,i istina Tvoja u truljenju? 12Eda li će u tami poznati čudesa Tvoja,i pravdu Tvoju gde se sve zaboravlja?

13Ali ja, Gospode, k Tebi vičem,i jutrom molitva moja sreta Te. 14Zašto, Gospode, odbacuješ dušu moju,i odvraćaš lice svoje od mene? 15Mučim se i izdišem od udaraca,podnosim strahote Tvoje,bez nadanja sam. 16Gnev Tvoj stiže me,strahote Tvoje razdiru me. 17Opteču me svaki dan kao voda,stežu me odsvuda. 18Udaljio si od mene druga i prijatelja;poznanici moji sakrili su se u mrak.