Psalmi 71

Molitva za Božiju milost u starosti.

1U Tebe se, Gospode, uzdam,nemoj me ostaviti pod sramotom večnom. 2Pravdom svojom izbavi me, i oprosti me,prigni k meni uho svoje i pomozi mi. 3Budi mi gradgde bih svagda dolazio da živim,uredi spasenje moje;jer si Ti grad moj i krepost moja.

4Bože moj! Uzmi me iz ruke bezbožnikove,iz ruke bezakonikove i nasilnikove. 5Jer si Ti nadanje moje,Gospod je Gospod pouzdanje moje od mladosti moje. 6Tebe se držim od rođenja,od utrobe matere moje Ti si branič moj;Tobom se hvalim svagda.

7Čudo sam mnogima,a Ti si utočište moje jako. 8Usta su moja puna hvale Tvoje,slave Tvoje svaki dan. 9Nemoj me odbaciti pod starost,kad me izdaje snaga moja, nemoj me ostaviti. 10Jer neprijatelji moji misle o meni,i koji vrebaju dušu moju dogovaraju se, 11Govoreći: Bog ga je ostavio,poterajte i uhvatite ga,jer ga nema ko izbaviti.

12Bože! Ne budi daleko od mene;Bože moj! Pohitaj mi u pomoć. 13Nek se postide i poginuprotivnici duše moje;neka popadne stid i sramotana one koji mi traže zla! 14A ja ću se svagda uzdati,i ponavljaću hvale Tebi. 15Usta će moja kazivati pravdu Tvoju,svaki dan dobročinstva Tvoja,jer im ne znam broja. 16Ući ću u sili Gospoda Gospoda,i slaviću samo Tvoju pravdu.

17Bože! Ti si me učio od mladosti,i do danas kazujem čudesa Tvoja. 18Ni u starosti i kad osedehnemoj me ostaviti, Bože,eda bih kazivao mišicu Tvoju nasleđu,svoj omladini silu Tvoju, 19Pravda je Tvoja, Bože,do najviše visine;u velikim delima, koja si učinio,Bože, ko je kao Ti? 20Koliko si me puta bacao u velike i ljute nevolje,pak si me opet ostavio među živimai iz bezdana me zemaljskih opet izvadio. 21Mnogo si me puta podizaoi ponavljao utehe.

22I ja Te hvalim uz psaltir,Tvoju vernost, Bože moj;udaram Ti u gusle, Sveče Izrailjev! 23Raduju se usta moja kad pevam Tebi,i duša moja, koju si izbavio. 24I jezik moj svaki dan kazuje pravdu Tvoju;jer su postiđeni i posramljeni oni koji mi traže zla.