Psalmi 57

Molitva Davidova za pomoć. Veličanje milosti Božije.

Načelniku pevačkom. Nemoj pogubiti. Zapis Davidov, kad od Saula uteče u pećinu.

1Smiluj se na me, Bože,smiluj se na me;jer se u Tebe uzda duša moja,i pod sen krila Tvojih sklanjam se dok ne prođu nevolje. 2Prizivam Boga Višnjeg,Boga, koji mi dobro čini; 3Da pošalje s neba i sačuva me,da posrami onog koji traži da me proždre;da pošalje Bog milost svoju i istinu svoju.

4Duša je moja među lavovima,ležim među onima koji dišu plamenom.Zubi su sinova ljudskih koplja i strele,i njihov jezik mač oštar.

5Uzvisi se više nebesa, Bože,po svoj zemlji neka bude slava Tvoja!

6Metnuše zamku nogama mojim,i stegoše dušu moju,iskopaše preda mnom jamu,i sami padoše u nju. 7Utvrdilo se srce moje, Bože,utvrdilo se srce moje;pevaću Te i slaviću. 8Probudi se, slavo moja,probudi se, psaltire i gusle;ustaću rano. 9Hvaliću Gospoda po narodima,pevaću Ti po plemenima. 10Jer je velika do nebesa milost Tvoja,i istina Tvoja do oblaka.

11Uzvisi se više nebesa, Bože,po svoj zemlji neka bude slava Tvoja!