Psalmi 42

Žudnja za svetinjom u tuđoj zemlji.

Načelniku pevačkom. Nauk sinova Korejevih.

1Kao što košuta traži potoke,tako duša moja traži Tebe, Bože! 2Žedna je duša moja Boga, Boga Živoga,kad ću doći i pokazati se licu Božijem? 3Suze su mi hleb dan i noć,kad mi svaki dan govore: Gde je Bog tvoj? 4Duša se moja prolivakad se opominjem kako sam hodio sred mnogog ljudstva,stupao u dom Božji,a ljudstvo praznujući pevaše i podvikivaše.

5Što si klonula, dušo moja,i što si žalosna?Uzdaj se u Boga; jer ću Ga još slaviti,Spasitelja mog i Boga mog.

6Klonula je u meni dušazato što Te pominjem u zemlji jordanskoj,na Ermonu, na gori maloj.

7Bezdana bezdanu doziva glasom slapova Tvojih;sve vode Tvoje i vali Tvoji na mene navališe. 8Danju je javljao Gospod milost svoju,a noću Mu je pesma u mene,molitva Bogu života mog. 9Reći ću Bogu, gradu svom:Zašto si me zaboravio?Zašto idem setan od pakosti neprijateljeve? 10Koji mi pakoste, prebijajući kosti moje,rugaju mi se govoreći mi svaki dan: Gde ti je Bog?

11Što si klonula, dušo moja,i što si žalosna?Uzdaj se u Boga; jer ću Ga još slaviti,Spasitelja mog i Boga mog.