Psalmi 2

Proricanje o carstvu sina Božijeg i o pobedi nad njegovim neprijateljima.

1Zašto se bune narodii plemena pomišljaju zaludne stvari? 2Ustaju carevi zemaljski,i knezovi se skupljajuna Gospoda i na pomazanika Njegovog. 3„Raskinimo sveze njihovei zbacimo sa sebe jaram njihov.”

4Onaj, što živi na nebesima, smeje se,Gospod im se podsmeva. 5Pa im govori u gnevu svomi jarošću svojom zbunjuje ih: 6„Ja sam pomazao cara svog na Sionu,na svetoj gori svojoj.”

7Kazaću naredbu Gospodnju;On reče meni: „Ti si sin moj, ja te sad rodih. 8Išti u mene, i daću ti narode u nasledstvo,i krajeve zemaljske tebi u državu. 9Udarićeš ih gvozdenom palicom;razbićeš ih kao lončarski sud.”

10Sad, carevi, orazumite se;naučite se sudije zemaljske! 11Služite Gospodu sa strahom,i radujte se s trepetom. 12Poštujte sina, da se ne razgnevi,i vi ne izginete na putu svom;jer će se gnev Njegov brzo razgoreti.Blago svima koji se u Nj uzdaju!