Psalmi 10

Jadikovanje zbog nestizanja Božije pomoći protiv obesti bezbožnikove i molitva za spasenje podjarmljenih.

1Zašto, Gospode, stojiš daleko,kriješ se kad je nevolja?

2S oholosti bezbožnikove muči se ubogi;hvataju se ubogi prevarom koju izmišljaju bezbožnici. 3Jer se bezbožnik diči željom duše svoje,grabljivca pohvaljuje. 4Bezbožnik u obesti svojoj ne mari za Gospoda:„On ne vidi”.Nema Boga u mislima njegovim. 5Svagda su putevi njegovi krivi;za sudove Tvoje ne zna;na neprijatelje svoje neće ni da gleda. 6U srcu svom kaže: Neću posrnuti;zlo neće doći nikad. 7Usta su mu puna nevaljalih reči, prevare i uvrede,pod jezikom je njegovim muka i pogibao. 8Sedi u zasedi iza kuće;u potaji ubija pravoga;oči njegove vrebaju ubogoga. 9Sedi u potaji kao lav u pećini;sedi u zasedi da uhvati ubogoga;hvata ubogoga uvukavši ga u mrežu svoju. 10Pritaji se, prilegne,i ubogi padaju u jake nokte njegove. 11Kaže u srcu svom:„Bog je zaboravio, okrenuo je lice svoje, neće videti nikad.”

12Ustani Gospode!Digni ruku svoju,ne zaboravi nevoljnih. 13Zašto bezbožnik da ne mari za Bogagovoreći u srcu svom da Ti nećeš videti? 14Ti vidiš;jer gledaš uvrede i mukei pišeš ih na ruci.Tebi predaje sebe ubogi;siroti Ti si pomoćnik. 15Satri mišicu bezbožnom i zlom,da se traži i ne nađe bezbožnost njegova.

16Gospod je car svagda, doveka,nestaće neznabožaca sa zemlje njegove. 17Gospode! Ti čuješ želje ništih;utvrdi srce njihovo;otvori uho svoje, 18Da daš sud siroti i nevoljniku,da prestanu goniti čoveka sa zemlje.