Priče Solomunove 5

Treba se čuvati razvrata.

1Sine moj, slušaj mudrost moju,k razumu mom prigni uho svoje, 2Da se držiš razboritosti,i usne tvoje da hrane znanje. 3Jer s usana tuđe žene kaplje med,i grlo joj je mekše od ulja; 4Ali joj je posledak gorak kao pelen,oštar kao mač s obe strane oštar. 5Noge joj silaze k smrti,do pakla dopiru koraci njeni. 6Da ne bi merio put životni,savijaju se staze njene da ne znaš.

7Zato, deco, poslušajte mene,i ne odstupajte od reči usta mojih. 8Neka je daleko od nje put tvoj,i ne približuj se k vratima kuće njene, 9Da ne bi dao drugima slave svojei godina svojih nemilostivome, 10Da se ne bi tuđinci nasitili tvog blagai trud tvoj da ne bi bio u tuđoj kući, 11I da ne ridaš na posletku,kad se stroši meso tvoje i telo tvoje, 12I kažeš: Kako mrzih na nastavu,i kako srce moje prezira karanje! 13I ne poslušah glas učitelja svojih,i ne prignuh uha svog k onima koji me učahu! 14Umalo ne zapadoh u svako zlousred zbora i skupštine.

15Pij vodu iz svog studencai što teče iz tvog izvora. 16Neka se razlivaju tvoji izvori na polje,i potoci po ulicama. 17Imaj ih sam za se,a ne tuđin s tobom. 18Blagosloven da je izvor tvoj,i veseli se ženom mladosti svoje; 19Neka ti je kao košuta mila i kao srna ljupka;dojke njene neka te opijaju u svako doba,u ljubavi njenoj posrći jednako. 20A zašto bi, sine, posrtao za tuđinkomi golio nedra tuđoj, 21Kad su pred očima Gospodu putevi svačiji,i meri sve staze njegove? 22Bezbožnika će uhvatiti njegova bezakonja,i u uža greha svojih zaplešće se; 23Umreće bez nastave,i od mnoštva ludosti svoje lutaće.