Naum 2

Proricanje o razorenju grada Ninevije.

1Izađe zatirač na te,čuvaj grad, pazi na put,utvrdi bedra, ukrepi se dobro.

2Jer Gospod povrati slavu Jakovljevukao slavu Izrailjevu,jer ih pustošnici opustošišei loze im potrše.

3Štit je junaka njegovih crven,vojnici su u skerletu;kola će mu biti kao zapaljeni lučevina dan kad se uvrsta,i jele će se ljuljati strašno. 4Kola će praskati po ulicamai udarati jedna o druga po putevima,biće kao lučevi,i trčaće kao munje. 5Pominjaće junake svoje,a oni će padati idući,pohitaće k zidovima njegovim,i zaklon će biti gotov. 6Vrata će se rekama otvoriti,i dvor će se razvaliti. 7I koja stoji, zarobiće se i odvešće se,devojke njene pratiće jeuzdišući kao golubice, bijući se u prsi. 8Ninevija beše kao jezero vodeno otkako jeste;ali beže.Stanite, stanite.Ali se niko ne obzire. 9Grabite srebro, grabite zlato;blagu nema kraja,mnoštvo je svakojakih dragih zaklada.

10Isprazni se, i ogole, i opuste;i srce se rastopi,kolena udaraju jedna o drugo,i bol je u svim bedrima,i lica su svima pocrnela. 11Gde je loža lavovima i pasište lavićima,kuda iđaše lav i lavica i lavić,i nikoga ne beše da plaši. 12Lav lovljaše svojim lavićima dosta,i davljaše lavicama svojim,i punjaše pećine svoje lovai lože svoje grabeža.

13Evo me na te, govori Gospod nad vojskama, i popaliću kola tvoja u dim, i mač će proždreti laviće tvoje, i istrebiću sa zemlje grabež tvoj, i neće se čuti glas poslanika tvojih.