Matej 13

Sedam priča o carstvu Božijem. Isus prezren na svojoj postojbini.

1I onaj dan izišavši Isus iz kuće seđaše kraj mora. 2I sabraše se oko Njega ljudi mnogi, tako da mora ući u lađu i sesti; a narod sav stajaše po bregu. 3I On im kaziva mnogo u pričama govoreći: Gle, iziđe sejač da seje. 4I kad sejaše, jedna zrna padoše kraj puta, i dođoše ptice i pozobaše ih; 5a druga padoše na kamenita mesta, gde ne beše mnogo zemlje, i odmah iznikoše; jer ne beše u dubinu zemlje. 6I kad obasja sunce, povenuše, i budući da nemahu žila, posahnuše. 7A druga padoše u trnje, i naraste trnje, i podavi ih. 8A druga padoše na zemlju dobru, i donošahu rod, jedno po sto, a jedno po šezdeset, a jedno po trideset. 9Ko ima uši da čuje neka čuje.

10I pristupivši učenici rekoše Mu: Zašto im govoriš u pričama? 11A On odgovarajući reče im: Vama je dano da znate tajne carstva nebeskog, a njima nije dano. 12Jer ko ima, daće mu se, i preteći će mu; a koji nema, uzeće mu se i ono što ima. 13Zato im govorim u pričama, jer gledajući ne vide, i čujući ne čuju niti razumeju. 14I zbiva se na njima proroštvo Isaijino, koje govori:Ušima ćete čuti, i nećete razumeti;i očima ćete gledati, i nećete videti.

15Jer je odrvenilo srce ovih ljudi,i ušima teško čuju,i oči su svoje zatvorilida kako ne vide očima,i ušima ne čuju,i srcem ne razumeju,i ne obrate se da ih iscelim.

16A blago vašim očima što vide, i ušima vašim što čuju. 17Jer vam kažem zaista da su mnogi proroci i pravednici želeli videti šta vi vidite, i ne videše; i čuti šta vi čujete, i ne čuše.

18Vi pak čujte priču o sejaču: 19Svakome koji sluša reč o carstvu i ne razume, dolazi nečastivi i krade posejano u srcu njegovom: to je oko puta posejano. 20A na kamenu posejano to je koji sluša reč i odmah s radosti primi je, 21ali nema korena u sebi, nego je nepostojan, pa kad bude do nevolje ili ga poteraju reči radi, odmah udari natrag. 22A posejano u trnju to je koji sluša reč, no briga ovog sveta i prevara bogatstva zaguše reč, i bez roda ostane. 23A posejano na dobroj zemlji to je koji sluša reč i razume, koji dakle i rod rađa, i donosi jedan po sto, a jedan po šezdeset, a jedan po trideset.

24Drugu priču kaza im govoreći: Carstvo je nebesko kao čovek koji poseja dobro seme u polju svom, 25a kad ljudi pospaše, dođe njegov neprijatelj i poseja kukolj po pšenici, pa otide. 26A kad niče usev i rod donese, onda se pokaza kukolj. 27Tada dođoše sluge domaćinove i rekoše mu: Gospodaru! Nisi li ti dobro seme sejao na svojoj njivi? Otkuda dakle kukolj? 28A on reče im: Neprijatelj čovek to učini. A sluge rekoše mu: Hoćeš li dakle da idemo da ga počupamo? 29A on reče: Ne; da ne bi čupajući kukolj počupali zajedno s njime pšenicu. 30Ostavite neka raste oboje zajedno do žetve; i u vreme žetve reći ću žeteocima: Saberite najpre kukolj, i svežite ga u snoplje da ga sažežem; a pšenicu svezite u žitnicu moju.

31Drugu priču kaza im govoreći: Carstvo je nebesko kao zrno gorušičino koje uzme čovek i poseje na njivi svojoj, 32koje je istina najmanje od sviju semena, ali kad uzraste, veće je od svega povrća, i bude drvo da ptice nebeske dolaze, i sedaju na njegovim granama.

33Drugu priču kaza im: Carstvo je nebesko kao kvasac koji uzme žena i metne u tri kopanje brašna dok sve ne uskisne.

34Sve ovo u pričama govori Isus ljudima, i bez priče ništa ne govoraše im: 35Da se zbude šta je kazao prorok govoreći: Otvoriću u pričama usta svoja, kazaću sakriveno od postanja sveta.

36Tada ostavi Isus ljude, i dođe u kuću. I pristupiše k Njemu učenici Njegovi govoreći: Kaži nam priču o kukolju na njivi. 37A On odgovarajući reče im: Koji seje dobro seme ono je Sin čovečiji; 38a njiva je svet; a dobro seme sinovi su carstva, a kukolj sinovi su zla; 39a neprijatelj koji ga je posejao jeste đavo; a žetva je posledak ovog veka; a žeteoci su anđeli. 40Kao što se dakle kukolj sabira, i ognjem sažiže, tako će biti na kraju ovog veka. 41Poslaće Sin čovečiji anđele svoje, i sabraće iz carstva Njegovog sve sablazni i koji čine bezakonje. 42I baciće ih u peć ognjenu: onde će biti plač i škrgut zuba. 43Tada će se pravednici zasjati kao sunce u carstvu Oca svog. Ko ima uši da čuje neka čuje.

44Još je carstvo nebesko kao blago sakriveno u polju, koje našavši čovek sakri i od radosti zato otide i sve što ima prodade i kupi polje ono.

45Još je carstvo nebesko kao čovek trgovac koji traži dobar biser, 46pa kad nađe jedno mnogoceno zrno bisera, otide i prodade sve što imaše i kupi ga.

47Još je carstvo nebesko kao mreža koja se baci u more i zagrabi od svake ruke ribe; 48koja kad se napuni, izvukoše je na kraj, i sedavši, izbraše dobre u sudove, a zle baciše napolje. 49Tako će biti na posletku veka: izići će anđeli i odlučiće zle od pravednih. 50I baciće ih u peć ognjenu: onde će biti plač i škrgut zuba.

51Reče im Isus: Razumeste li ovo? Rekoše Mu: Da, Gospode. 52A On im reče: Zato je svaki književnik koji se naučio carstvu nebeskom kao domaćin koji iznosi iz kleti svoje novo i staro.

53I kad svrši Isus priče ove, otide odande. 54I došavši na postojbinu svoju, učaše ih po zbornicama njihovim tako da Mu se divljahu, i govorahu: Otkud ovome premudrost ova i moći? 55Nije li ovo drvodeljin sin? Ne zove li se mati njegova Marija, i braća njegova Jakov, i Josija, i Simon, i Juda? 56I sestre njegove nisu li sve kod nas? Otkud njemu ovo sve? 57I sablažnjavahu se o Njega. A Isus reče im: Nema proroka bez časti osim na postojbini svojoj i u domu svom. 58I ne stvori onde čudesa mnogih za neverstvo njihovo.