Sudije 5

Devorina i Varakova zahvalna pesma.

1I u taj dan peva Devora i Varak sin Avinejemov govoreći:

2Blagosiljajte Gospodašto učini osvetu u Izrailjui što narod dragovoljno prista.

3Čujte carevi, slušajte knezovi;ja, ja ću Gospodu pevati,popevaću Gospodu Bogu Izrailjevom.

4Gospode! Kad si silazio sa Sira,kad si išao iz polja edomskog,zemlja se tresaše,i nebesa kapahu, oblaci kapahu vodom. 5Brda se rastapahu pred Gospodom;taj Sinaj pred GospodomBogom Izrailjevim.

6Za vremena Samegara sina Anatovog,za vremena Jailjinognesta puteva,i koji iđahu stazama,iđahu krivim putevima. 7Nesta sela u Izrailju, nesta ih,dokle ne nastah ja, Devora,dokle ne nastah majka Izrailju. 8On izabra nove bogove,tada rat beše na vratima;viđaše li se štit ili kopljemeđu četrdeset hiljada u Izrailju? 9Srce se moje privilo k upraviteljima Izrailjevim,koji dragovoljno pristaše između naroda.Blagosiljajte Gospoda.

10Koji jašete na belim magaricama,koji sedite u sudui koji hodite po putevima,pripovedajte. 11Prestala je praska streljačkana mestima gde se voda crpe;onde neka pripovedaju pravdu Gospodnju,pravdu k selima njegovim u Izrailju;tada će narod Gospodnji silaziti na vrata.

12Ustani, ustani, Devoro;ustani, ustani, zapevaj pesmu;ustani, Varače,vodi u ropstvo roblje svoje, sine Avinejemov. 13Sada će potlačeni ovladati silnima iz naroda;Gospod mi dade da vladam silnima. 14Iz Jefrema iziđe koren njihov na Amalike;za tobom beše Venijamin s narodom tvojim;od Mahira iziđoše koji postavljaju zakone,a od Zavulona pisari. 15I knezovi Isaharovi biše s Devorom,Isahar kao i Varak bi poslan u dolinu s ljudima koje vođaše.U delu Ruvimovombehu ljudi visokih misli. 16Što si sedeo među torovimaslušajući kako bleje stada?U delu Ruvimovombehu ljudi visokih misli. 17Galad osta s one strane Jordana;a Dan što se zabavi kod lađa;Asir zašto sede na bregu morskomi u krševima svojim osta? 18Zavulon je narod koji dade dušu svoju na smrt,tako i Neftalim, na visokom polju.

19Dođoše carevi, biše se;biše se carevi hananskiu Tanahu na vodi megidskoj;ali ni mrve srebra ne dobiše. 20S neba se vojeva,zvezde s mesta svojih vojevaše na Sisaru. 21Potok Kison odnese ih,potok Kadimin, potok Kison;pogazila si, dušo moja, snažno.

22Tada izotpadaše konjima kopitaod teranja junaka njihovih.

23Proklinjite Miroz, reče anđeo Gospodnji,proklinjite stanovnike njegove;jer ne dođoše u pomoć Gospodu,u pomoć Gospodu s junacima.

24Da je blagoslovena mimo žene Jailjažena Evera Kenejina;mimo žene u šatorima da je blagoslovena. 25Zaiska vode, mleka mu dade,u gospodskoj zdeli donese mu pavlaku. 26Levom rukom maši se za kolaca desnom za malj kovački,i udari Sisaru, razmrska mu glavu;probode i probi mu slepe oči. 27Među noge njene savi se, pade,leže, među noge njene savi se,pade gde se savi, onde pade mrtav.

28S prozora gledaše majka Sisarina,i kroz rešetku vikaše:Što se tako dugo ne vraćaju kola njegova?Što se tako polako miču točkovi kola njegovih? 29Najmudrije između dvorkinja njenih odgovarahu joj,a i sama odgovaraše sebi: 30Nisu li našli? Ne dele li plen?Po jednu devojku, po dve devojke na svakog.Plen šaren Sisari, plen šaren, vezen;šaren, vezen s obe strane,oko vrata onima koji zapeniše.

31Tako da izginu svi neprijatelji Tvoji, Gospode;a koji te ljube da budu kao suncekad izlazi u sili svojoj. I zemlja bi mirna četrdeset godina.