Joil 1

Napast od skakavaca i znaci dana Gospodnjeg, jadikovanje i molba.

1Reč Gospodnja koja dođe Joilu sinu Fatuilovom.

2Čujte, starci;slušajte, svi stanovnici zemaljski;je li ovako šta bilo za vašeg vremenaili za vremena vaših otaca? 3Pripovedajte to sinovima svojim,i sinovi vaši svojim sinovima,i njihovi sinovi potonjem kolenu.

4Šta osta iza gusenice izjede skakavac,i šta osta iza skakavca izjede hrušt,i šta osta iza hrušta izjede crv.

5Otreznite se, pijanice, i plačite;i ridajte svi koji pijete vino, za novim vinom,jer se ote iz usta vaših. 6Jer dođe na zemlju moju silan narod i nebrojen;zubi su mu kao u lavai kutnjaci kao u lavice. 7Potre vinovu lozu moju,i smokve moje pokida,sasvim ih oguli i pobaca,te im se grane bele.

8Ridaj kao mladica opasana kostrećuza mužem mladosti svoje. 9Nesta dara i naliva iz doma Gospodnjeg;tuže sveštenici, sluge Gospodnje. 10Opuste polje, tuži zemlja;jer je potrveno žito, usahlo vino, nestalo ulja.

11Stidite se ratari, ridajte vinogradari,pšenice radi i ječma radi,jer propade žetva na njivi; 12Loza posahnu i smokva uvenu;šipak i palma i jabuka i sva drveta poljska posahnuše,jer nesta radosti između sinova ljudskih.

13Opašite se i plačite sveštenici;ridajte koji služite oltaru,dođite, noćujte u kostreti, sluge Boga mog;jer se unosi u dom Boga vašeg dar i naliv.

14Naredite post, oglasite praznik,skupite starešine, sve stanovnike zemaljske, u dom Gospoda Boga svog,i vapite ka Gospodu:

15Jaoh dana!Jer je blizu dan Gospodnji,i doći će kao pogibao od Svemogućeg. 16Nije li nestalo hrane ispred očiju naših,radosti i veselja iz doma Boga našeg?

17Seme istruhnu pod grudama svojim,puste su žitnice, razvaljene spreme,jer posahnu žito. 18Kako uzdiše stoka! Kako su se smela goveda!Jer nemaju paše;i ovce ginu.

19K Tebi, Gospode, vičem,jer oganj sažeže paše u pustinji,i plamen popali sva drveta u polju. 20I zverje poljsko pogleda za tobom,jer usahnuše potoci vodenii oganj sažeže paše u pustinji.