Jov 4

Elifasov prvi govor. Bog ne kažnjava pravoga.

1Tada odgovori Elifas Temanac i reče:

2Ako ti progovorimo, da ti neće biti dosadno?Ali ko bi se mogao uzdržati da ne govori? 3Gle, učio si mnoge,i ruke iznemogle krepio si; 4Reči su tvoje podizale onog koji padaše,i utvrđivao si kolena koja klecahu. 5A sada kad dođe na tebe, klonuo si;kad se tebe dotače, smeo si se. 6Nije li pobožnost tvoja bila uzdanje tvoje?I dobrota puteva tvojih nadanje tvoje?

7Opomeni se, ko je prav poginuo,i gde su pravedni istrebljeni? 8Kako sam ja video, koji oru muku i seju nevolju,to i žanju. 9Od dihanja Božijeg ginu,i od daha nozdrva Njegovih nestaje ih. 10Rika lavu, i glas ljutom lavui zubi lavićima satiru se. 11Lav gine nemajući lova,i lavići rasipaju se.

12Još dođe tajno do mene reč,i uho moje doču je malo. 13U mislima o noćnim utvarama,kad tvrd san pada na ljude, 14Strah poduze me i drhat,od kog ustreptaše sve kosti moje, 15I duh prođe ispred mene,i dlake na telu mom nakostrešiše se. 16Stade, ali mu ne poznah lica;prilika beše pred očima mojim,i ćuteći čuh glas: 17Eda li je čovek pravedniji od Boga?Eda li je čovek čistiji od Tvorca svog? 18Gle, slugama svojim ne veruje,i u anđela svojih nalazi nedostataka; 19A kamoli u onih koji stoje u kućama zemljanim,kojima je temelj na prahui satiru se brže nego moljac. 20Od jutra do večera satru se,i nestane ih navek da niko i ne opazi. 21Slava njihova ne prolazi li s njima?Umiru, ali ne u mudrosti.