Jov 17

Nastavak: Jov vidi oko sebe samo bedu i pred sobom samo grob.

1Duh se moj kvari, dana mojih nestaje;grobovi su moji. 2Kod mene su rugači,i oko moje provodi noći u jadu koji mi zadaju.

3Daj mi ko će jamčiti kod Tebe;ko je taj koji će se rukovati sa mnom? 4Jer si od njihovog srca sakrio razum;zato ih nećeš uzvisiti. 5Ko laska prijateljima,njegovim će sinovima oči posahnuti.

6Učinio je od mene priču narodima,i postao sam bubnjanje među njima. 7Potamnelo je oko moje od jada,i svi udi moji postaše kao sen. 8Začudiće se tome pravi,i bezazleni će ustati na licemere. 9Ali će se pravednik držati svog puta,i ko je čistih ruku većma će ojačati. 10A vi vratite se svikoliki i hodite;neću naći mudra među vama. 11Dani moji prođoše,misli moje pokidaše se, što imah u srcu. 12Od noći načiniše dan,i svetlost je blizu mraka. 13Da bih se nadao, grob će mi biti kuća;u tami ću prostreti postelju sebi. 14Grobu vičem: Ti si otac moj;crvima: Ti si mati moja, ti si sestra moja. 15I gde je sada nadanje moje?Moje nadanje ko će videti? 16U grob će sići,počinuće sa mnom u grobu.