Jeremija 46

Proricanje o propasti Misiraca. Uteha Izrailju.

1Reč Gospodnja koja dođe Jeremiji proroku za narode:

2Za Misirce, za vojsku Faraona Nehaona cara misirskog, koja beše na reci Efratu kod Harkemisa, i razbi je Navuhodonosor car vavilonski četvrte godine Joakima sina Josijinog cara Judinog.

3Pripravite štite i štitiće,i idite u boj; 4Prežite konje, i pojašite, konjici;postavite se sa šlemovima;utrite koplja,oblačite se u oklope. 5Zašto ih vidim gde se poplašiše,vraćaju se natrag,junaci njihovi polomiše sei beže bez obzira?Strah je od svuda,govori Gospod.

6Da ne uteče laki,niti se izbavi jaki;da se na severu na bregu reke Efrataspotaknu i padnu.

7Ko je to što se diže kao potok,i vode mu se kolebaju kao reke? 8Misir se diže kao potoki njegove se vode kolebaju kao reke;i veli: Idem, pokriću zemlju,zatrću grad i one koji žive u njemu. 9Izlazite, konji,besnite, kola;i neka izađu junaci,Husi i Fudi, koji nose štitove,i Ludeji, koji nose i natežu luk. 10Jer je ovaj dan Gospodu Gospodu nad vojskama dan osvete,da se osveti neprijateljima svojim;mač će ih proždretii nasitiće se i opiće se krvlju njihovom;jer će biti žrtva Gospoda Gospoda nad vojskamau zemlji severnoj na reci Efratu. 11Iziđi u Galad i uzmi balsama,devojko kćeri misirska;zaludu su ti mnogi lekovi,nećeš se izlečiti. 12Narodi čuše sramotu tvoju,i vike tvoje puna je zemlja,jer se spotiču junak o junaka,te obojica padaju.

13Reč koju reče Gospod Jeremiji proroku o dolasku Navuhodonosora cara vavilonskog da potre zemlju misirsku:

14Javite u Misiru,i oglasite u Migdolu,oglasite i u Nofu i u Tafnesu,i recite: Stani i pripravi se,jer mač proždre šta je oko tebe. 15Zašto se povaljaše junaci tvoji?Ne stoje, jer ih Gospod obara. 16Čini, te se mnogi spotiču i padaju jedan na drugog,i govore:Ustani da se vratimo k narodu svom i na postojbinu svojuispred mača nasilnikovog. 17Viču onde:Faraon car misirski propade, prođe mu rok.

18Tako da sam ja živ, govori car,kome je ime Gospod nad vojskama;kao Tavor među goramai kao Karmil na moru doći će. 19Spremi šta ti treba da se seliš, stanovnice,kćeri misirska;jer će Nof opusteti i spaliće seda neće niko živeti u njemu.

20Misir je lepa junica;ali pogibao ide, ide sa severa. 21I najamnici su njegovi usred njega kao teoci ugojeni,ali se i oni obrnuše i pobegoše, ne ostaše,jer dođe na njih dan nesreće njihove,vreme pohođenja njihovog.

22Glas će njihov ići kao glas zmijinji,jer oni idu s vojskomi doći će sa sekirama na njkao oni koji seku drva. 23I oni će poseći šumu njegovu, govori Gospod,ako joj i nema mere,jer ih je više nego skakavacai nema im broja. 24Posrami se kći misirska,predana je u ruke narodu severnom.

25Govori Gospod nad vojskama, Bog Izrailjev: Evo, ja ću pohoditi ljudstvo u Noji, i Faraona i Misir i bogove njegove i careve njegove, Faraona i sve koji se uzdaju u nj. 26I daću ih u ruke onima koji traže dušu njihovu, u ruke Navuhodonosoru caru vavilonskom i u ruke slugama njegovim; a posle će biti naseljen kao pre, govori Gospod.

27A ti se ne boj, slugo moj Jakove,i ne plaši se, Izrailju,jer evo ja ću te izbaviti iz daleke zemljei seme tvoje iz zemlje ropstva njegovog;i Jakov će se vratiti i počivaće,i biće miran i niko ga neće plašiti. 28Ti se ne boj, slugo moj Jakove, govori Gospod,jer sam ja s tobom;jer ću učiniti kraj svim narodima, u koje te prognah,ali tebi neću učiniti kraja,nego ću te pokarati s merom,a neću te ostaviti sasvim bez kara.