Jeremija 20

Zlostavljanje od Pashora, Jeremija proriče Vavilonsko ropstvo, i jada se što je postao prorok.

1A Pashor sin Imirov, sveštenik, koji beše starešina u domu Gospodnjem, ču Jeremiju gde prorokuje te reči. 2I udari Pashor proroka Jeremiju, i metnu ga u tamnicu na gornjim vratima Venijaminovim uz dom Gospodnji. 3A sutradan kad Pashor izvede Jeremiju iz tamnice, reče mu Jeremija: Gospod ti nade ime ne Pashor nego Magor-Misaviv. 4Jer ovako veli Gospod: Evo, ja ću pustiti na te strah, na tebe i na sve prijatelje tvoje, koji će pasti od mača neprijatelja svojih, i oči će tvoje videti, i svega ću Judu dati u ruke caru vavilonskom, koji će ih odvesti u Vavilon, i pobiće ih mačem. 5I daću sve bogatstvo tog grada i sav trud njegov i sve što ima dragoceno, i sve blago careva Judinih daću neprijateljima njihovim u ruke, i razgrabiće i uzeti i odneti u Vavilon. 6I ti, Pashore, i svi koji žive u tvom domu otići ćete u ropstvo; i doći ćeš u Vavilon i onde ćeš umreti i onde ćeš biti pogreben ti i svi prijatelji tvoji, kojima si prorokovao lažno.

7Nagovarao si me, Gospode,i dadoh se nagovoriti;bio si jači od menei nadvladao si me;na podsmeh sam svaki dan,svak mi se podsmeva. 8Jer od kad govorim, vapim,radi nasilja i pustošenja vičem,jer mi je reč Gospodnja na porugui na podsmeh svaki dan. 9I rekoh: Neću Ga više pominjati,niti ću više govoriti u ime Njegovo;ali bi u srcu mom kao oganj razgoreo,zatvoren u kostima mojim,i umorih se zadržavajući ga,i ne mogoh više. 10Jer čujem poruge od mnogih, strah od svuda:Prokažite da prokažemo;svi koji behu u miru sa mnom,vrebaju da posrnem:Da ako se prevari,te ćemo ga nadvladati i osvetićemo mu se. 11Ali je Gospod sa mnomkao strašan junak;zato oni koji me gone spotaknuće sei neće nadvladati;posramiće se vrlo;jer neće biti srećni,sramota večna neće se zaboraviti. 12Zato, Gospode nad vojskama,koji kušaš pravednika,koji vidiš bubrege i srce,daj da vidim Tvoju osvetu na njima,jer Tebi kazah parbu svoju.

13Pevajte Gospodu, hvalite Gospoda,jer izbavi dušu siromahu iz ruke zlikovačke.

14Proklet da je dan u koji se rodih!Dan, u koji me rodi mati moja, da nije blagosloven! 15Proklet da je čovek koji javi ocu momi vrlo ga obradova govoreći: Rodi ti se sin. 16I taj čovek da bi bio kao gradovi koje Gospod zatre i ne bi Mu žao!Neka sluša viku ujutru i vrisku u podne, 17Što me ne usmrti u utrobi materinojda bi mi mati moja bila grob,i utroba njena da bi ostala do veka trudna. 18Zašto iziđoh iz utrobeda vidim muku i žalosti da se svrše u sramoti dani moji?