Jeremija 14

Objavljivanje suše i gladi.

1Reč Gospodnja koja dođe Jeremiji o suši.

2Juda tuži, i vrata su mu žalosna;leže na zemlji u crno zaviti;vika iz Jerusalima podiže se. 3Najveći između njih šalju najmanje na vodu;došavši na studence ne nalaze vode,vraćaju se s praznim sudovima svojim,stide se i srame se i pokrivaju glavu svoju. 4Zemlja je ispucala, jer ne beše dažda na zemlji;zato se težaci stide i pokrivaju glavu svoju. 5I košuta u polju ostavlja mlade svoje,jer nema trave. 6I divlji magarci stojeći na visovima vuku u se vetar kao zmajevi,oči im iščileše,jer nema trave.

7Kad bezakonja naša svedoče na nas, Gospode,učini radi imena svog;jer je mnogo odmeta naših,Tebi sagrešismo. 8Nado Izrailjeva!Spasitelju njegov u nevolji!Zašto si kao tuđin u ovoj zemljii kao putnik koji se svrati da prenoći? 9Zašto si kao umoran čovek,kao junak, koji ne može izbaviti?Ta, Ti si usred nas, Gospode,i ime je Tvoje prizvano na nas;nemoj nas ostaviti.

10Ovako govori Gospod za narod ovaj:Milo im je da se skitaju,ne ustavljaju noge svoje,zato nisu mili Gospodu;sada će se opomenuti bezakonja njihovai pohodiće grehe njihove.

11Potom reče mi Gospod: Ne moli se za taj narod da bi mu bilo dobro. 12Ako će i postiti, neću uslišiti vike njihove; i ako će prineti žrtve paljenice i dar, neće mi to ugoditi, nego mačem i glađu i pomorom pomoriću ih.

13Tada rekoh: Oh, Gospode Gospode, evo, proroci im govore: Nećete videti mača, i neće biti gladi u vas, nego ću vam dati mir pouzdan na ovom mestu. 14A Gospod mi reče: Laž prorokuju ti proroci u moje ime, nisam ih poslao, niti sam im zapovedio, niti sam im govorio; lažne utvare i gatanje i ništavilo i prevaru srca svog oni vam prorokuju. 15Zato ovako veli Gospod za proroke koji prorokuju u moje ime, a ja ih nisam poslao, i govore: Neće biti mača ni gladi u ovoj zemlji: od mača i gladi izginuće ti proroci. 16A narod ovaj, kome oni prorokuju, biće povaljan po ulicama jerusalimskim od gladi i mača, i neće biti nikoga da ih pogrebe, njih, žene njihove i sinove njihove i kćeri njihove; tako ću izliti na njih zloću njihovu.

17Reci im dakle ovu reč:Neka oči moje liju suze danju i noćui neka ne prestaju,jer devojka, kći mog naroda satre se veoma,od udarca preljutog. 18Ako iziđem u polje, eto pobijenih mačem;ako uđem u grad, eto iznemoglih od gladi;jer i prorok i sveštenik otidoše u zemlju koju ne znaju.

19Eda li si sasvim odbacio Judu?Eda li je omrzao duši Tvojoj Sion?Zašto si nas udario tako da nam nema leka?Čekasmo mir, ali nema dobra;i vreme da ozdravimo, a gle, strah. 20Priznajemo, Gospode, zloću svoju,bezakonje otaca svojih,zgrešili smo Ti. 21Nemoj nas odbaciti radi imena svog;nemoj naružiti prestola slave svoje,opomeni se zaveta svog s nama,nemoj ga ukinuti. 22Ima li među taštinama u naroda koji da daje dažd?Ili nebesa, daju li sitan dažd?Nisi li Ti to, Gospode Bože naš?Zato Tebe čekamo, jer Ti činiš sve to.