Jeremija 10

Idole i idolopoklonike živi će Bog upropastiti, a svoj će narod kazniti s merom.

1Slušajte reč koju vam govori Gospod, dome Izrailjev. 2Ovako veli Gospod:Ne učite se putu kojim idu narodi,i od znaka nebeskih ne plašite se,jer se od njih plaše narodi.

3Jer su uredbe u naroda taština,jer seku drvo u šumi, delo ruku umetničkih sekirom; 4Srebrom i zlatom ukrašuju ga,klinima i čekićima utvrđuju ga da se ne pomiče; 5Stoje pravo kao palme, ne govore;treba ih nositi, jer ne mogu ići;ne boj ih se,jer ne mogu zla učiniti, a ne mogu ni dobra učiniti.

6Niko nije kao Ti, Gospode;velik si i veliko je ime Tvoje u sili. 7Ko se ne bi Tebe bojao, care nad narodima!Jer Tebi to pripada;jer među svim mudracima u naroda i u svim carstvima njihovimnema takvog kakav si Ti. 8Nego su svi ludi i bezumni,drvo je nauka o taštini. 9Srebro kovano donosi se iz Tarsisa i zlato iz Ufaza,delo umetničko i ruku zlatarskih,odelo im je od porfire i skerleta,sve je delo umetničko. 10A Gospod je pravi Bog,Bog živi i car večni,od Njegove srdnje trese se zemlja,i gnev Njegov ne mogu podneti narodi.

11Ovako im recite: Bogovi, koji nisu načinili nebo ni zemlju, nestaće sa zemlje i ispod neba.

12On je načinio zemlju silom svojom,utvrdio vasiljenu mudrošću svojom,i razumom svojim razastro nebesa; 13On kad pusti glas svoj,buče vode na nebesima,podiže paru s krajeva zemaljskih,pušta munje s daždem,i izvodi vetar iz staja njegovih. 14Svaki čovek posta bezuman od znanja,svaki se zlatar osramoti likom rezanim,jer su laž liveni likovi njegovi,i nema duha u njima. 15Taština su, delo prevarno;kad ih pohodim, poginuće. 16Nije takav deo Jakovljev,jer je Tvorac svemu,i Izrailj Mu je nasledstvo,ime Mu je Gospod nad vojskama.

17Pokupi iz zemlje trg svojti, koja sediš u gradu. 18Jer ovako veli Gospod:Gle, ja ću izbaciti kao praćom stanovnike ove zemlje,i pritesniću ih da osete.

19Teško meni od muke moje, reći će;ljuta je rana moja;a ja rekoh:To je bol, treba da ga podnosim. 20Moj je šator opustošeni sva uža moja pokidana,sinovi moji otidoše od menei nema ih,nema više nikoga da razapne šator moji digne zavese moje. 21Jer pastiri postaše bezumnii Gospoda ne tražiše;zato ne biše srećni,i sve se stado njihovo rasprša.

22Gle, ide glas i vreva velika iz severne zemljeda obrati gradove Judine u pustoš,u stan zmajevski.

23Znam, Gospode, da put čovečji nije u njegovoj vlastiniti je čoveku koji hodi u vlasti da upravlja koracima svojim. 24Karaj me, Gospode, ali s merom,ne u gnevu svom, da me ne bi zatro.

25Izlij gnev svoj na narode koji Te ne poznaju,i na plemena koja ne prizivaju ime Tvoje,jer proždreše Jakova, proždreše ga da ga nema,i naselje njegovo opusteše.