Isaija 57

Mir pravednika i u smrti; nemir bezbožnika.

1Pravednik mre, i niko ne mari;i pobožni se ljudi uzimaju,a niko se ne seća da se pred zlo uzima pravednik; 2Dolazi u mir i počiva na postelji svojojko god hodi pravim putem. 3A vi sinovi vračarini,rode kurvarski, koji se kurvate,pristupite ovamo. 4Kim se rugate?Na koga razvaljujete usta i plazite jezik?Niste li sinovi prestupnički, seme lažno? 5Koji se upaljujete za lugovima,pod svakim zelenim drvetom,koljete sinove svoje u potocima,pod vrletima kamenim. 6Deo ti je među glatkim kamenjem potočnim;to je, to je tvoj deo;njemu liješ naliv svoj, prinosiš dar;time li ću se umiriti? 7Na gori visokoj i uzvišenoj mećeš postelju svoju;i onamo izlaziš da prineseš žrtvu. 8I iza vrata i iza dovrataka mećeš spomen svoj;odstupivši od mene otkrivaš se,i izašavši gore širiš odar svoj,ugovaraš s njima,mila ti je postelja njihova,gde ugledaš mesto. 9Ideš k caru s uljem,s mnogim mirisima svojim;šalješ poslanike svoje dalekoi ponižuješ se do groba. 10Od dalekog puta svog umorna ne kažeš: Zaludu.Nalaziš život ruci svojoj, zato ne sustaješ.

11I od koga si se uplašilai koga si se pobojala,te si slagalai nisi se mene opominjala niti si marila?Što ja ćutah odavna,zato li me se ne bojiš? 12Ja ću objaviti tvoju pravdu i tvoja dela;ali ti neće pomoći. 13Kad staneš vikati,neka te izbave oni koje si sabrala;ali će ih sve vetar odneti,i uzeće ih taština.Ali ko se u me uzda,naslediće zemlju i dobiće svetu goru moju.

14I reći će se:Poravnite, poravnite, pripravite put,uklonite smetnje s puta naroda mog. 15Jer ovako govori Visoki i uzvišeni,koji živi u večnosti, kome je ime Sveti:Na visini i u svetinji stanujemi s onim ko je skrušenog srca i smernog duhaoživljujući duh smernih i oživljujući srce skrušenih. 16Jer se neću jednako pretiniti ću se doveka gneviti,jer bi iščezao preda mnom duhi duše koje sam stvorio. 17Za bezakonje lakomosti njegove razgnevih se,i udarih ga, sakrih se i razgnevih se,jer odmetnuvši se otide putem srca svog. 18Vidim puteve njegove, ali ću ga isceliti,vodiću ga i daću opet utehu njemu i njegovima koji tuže. 19Ja stvaram plod usnama:mir, mir onome ko je daleko i ko je blizu, veli Gospod,i isceliću ga. 20A bezbožnici su kao more uskolebano,koje se ne može umiritii voda njegova izmeće nečistoću i blato. 21Nema mira bezbožnicima,veli Bog moj.