Isaija 51

Pravedni se vraćaju i nastaje radost u Sionu.

1Poslušajte me koji idete za pravdom,koji tražite Gospoda;pogledajte stenu iz koje ste isečeni,i duboku jamu iz koje ste iskopani; 2Pogledajte Avrama, oca svog,i Saru, koja vas je rodila,kako ga inokosnog pozvahi blagoslovih ga i umnožih ga. 3Jer će Gospod utešiti Sion,utešiće sve razvaline njegove,i pustinju njegovu učiniće da bude kao Edemi pustoš njegova kao vrt Gospodnji,radost će se i veselje nalaziti u njemu,zahvaljivanje i pevanje.

4Poslušaj me, narode moj,i čuj me, rode moj;jer će zakon od mene izaćii sud svoj postaviću da bude videlo narodima. 5Blizu je pravda moja,izaći će spasenje moje,i mišice će moje suditi narodima;mene će ostrva čekatii u moju će se mišicu uzdati. 6Podignite k nebu oči svojei pogledajte dole na zemlju;jer će nebesa iščeznuti kao dimi zemlja će kao haljina ovetšati,i koji na njoj žive pomreće takođe;a spasenje će moje ostati doveka,a pravde moje neće nestati.

7Poslušajte me koji znate pravdu,narode, kome je u srcu zakon moj.Ne bojte se ruženja ljudskogi od huljenja njihovog ne plašite se. 8Jer će ih moljac izjesti kao haljinu,i kao vunu izješće ih crv;a pravda moja ostaje dovekai spasenje moje od kolena na koleno.

9Probudi se, probudi se,obuci se u silu, mišico Gospodnja;probudi se kao u staro vreme,za naraštaja prošlih;nisi li ti isekla Ravu i ranila zmaja? 10Nisi li ti isušila more,vodu bezdana velikog,od dubine morske načinila putda prođu izbavljeni? 11Tako oni koje iskupi Gospodneka se vrate i dođu u Sion pevajući,i veselje večno neka bude nad glavom njihovom;radost i veselje neka zadobiju,a žalost i uzdisanje neka beži.

12Ja, ja sam utešitelj vaš;ko si ti da se bojiš čoveka smrtnogi sina čovečjeg, koji je kao trava? 13I zaboravio si Boga Tvorca svog,koji je razapeo nebesa i osnovao zemlju?I jednako se bojiš svaki dangneva onog koji te pritešnjuje kad se sprema da zatire?A gde je gnev onog koji pritešnjuje? 14Brzo će se oprostiti sužanj,neće umreti u jami,niti će biti bez hleba. 15Jer sam ja Gospod Bog tvoj,koji raskidam more,da valovi njegovi buče;Gospod nad vojskama ime mi je. 16Ja ti metnuh u usta reči svojei senom ruke svoje zaklonih te,da utvrdim nebesa i osnujem zemlju,i kažem Sionu: Ti si moj narod.

17Probudi se, probudi se,ustani, Jerusalime!Koji si pio iz ruke Gospodnje čašu gneva Njegovog,pio si, i talog iz strašne čaše ispio si. 18Od svih sinova koje je rodionijedan ga nije vodio,i od svih sinova koje je othranionijedan ga nije prihvatio za ruku. 19Ovo te dvoje zadesi;ko te požali?Pustoš i rasap, i glad i mač;ko će te utešiti? 20Sinovi tvoji obamrli leže po krajevima svih ulicakao bivo u mrežipuni gneva Gospodnjeg,i karanja Boga tvog.

21Zato čuj ovo, nevoljni,i pijani, ne od vina. 22Ovako veli Gospod tvoj,Gospod i Bog tvoj, koji brani svoj narod:Evo uzimam iz tvoje ruke čašu strašnu,talog u čaši gneva svog;nećeš više piti. 23Nego ću je dati u ruke onima koji te muče,koji govoriše duši tvojoj:Sagni se da pređemo,i ti si im podmetao leđa svoja da budu kao zemljai kao ulica onima koji prelaze.