Isaija 44

Izlevanje duha milosti. Idolopoklonstvo je bezumlje. Milost Gospodnja i spasenje Izrailja.

1Ali sada čuj, Jakove, slugo moj,i Izrailju, koga izabrah. 2Ovako veli Gospod,koji te je stvorioi sazdao od utrobe materine,i koji ti pomaže:ne boj se, slugo moj Jakove,i mili, koga izabrah. 3Jer ću izliti vodu na žednogai potoke na suvu zemlju,izliću Duh svoj na seme tvojei blagoslov svoj na tvoje natražje. 4I procvetaće kao u travi,kao vrbe pokraj potoka. 5Ovaj će reći: Ja sam Gospodnji,a onaj će se zvati po imenu Jakovljevom,a drugi će se pisati svojom rukom Gospodnji,i prezivaće se imenom Izrailjevim.

6Ovako govori GospodCar Izrailjev i Izbavitelj njegov,Gospod nad vojskama:ja sam prvi i ja sam poslednji,i osim mene nema Boga. 7I ko kao ja oglašuje i objavljuje ovo,ili mi uređuje otkako naselih stari narod?Neka im javi šta će biti i šta će doći. 8Ne bojte se i ne plašite se;nisam li ti davno kazao i objavio?Vi ste mi svedoci;ima li Boga osim mene?Da, nema stene, ne znam ni jedne.

9Koji grade rezane likove, svi su ništa, i mile stvari njihove ne pomažu ništa, i one su im svedoci da ne vide i ne razumeju, da bi se posramili. 10Ko gradi boga i lije lik, nije ni na kakvu korist. 11Gle, svi će se drugovi njegovi posramiti, i umetnici više od drugih ljudi; neka se skupe svi i stanu, biće ih strah i posramiće se svi.

12Kovač kleštima radi na živom ugljevlju, i kuje čekićem, i radi snagom svoje ruke, gladuje, te iznemogne, i ne pije vode, te sustane. 13Drvodelja rasteže vrpcu i beleži crvenilom, teše i zaokružuje, i načinja kao lik čovečji, kao lepog čoveka, da stoji u kući. 14Seče sebi kedre, i uzima česevinu i hrast ili šta je najčvršće među drvećem šumskim; sadi jasen, i od dažda raste. 15I biva čoveku za oganj, i uzme ga, te se greje; upali ga, te peče hleb; i još gradi od njega boga i klanja mu se; gradi od njega lik rezan, i pada na kolena pred njim. 16Polovinu loži na oganj, uz polovinu jede meso ispekavši pečenje, i biva sit, i greje se i govori: Aha, ogrejah se, videh oganj. 17A od ostatka gradi boga, rezan lik svoj, pada pred njim na kolena i klanja se, i moli mu se i govori: Izbavi me, jer si ti bog moj.

18Ne znaju, niti razumeju, jer su im oči zaslepljene da ne vide, i srca, da ne razumeju. 19Niti uzimaju na um, nema znanja ni razuma da bi koji rekao: Polovinu ovog spalih na oganj, i na uglju od njega ispekoh hleb, ispekoh meso i jedoh; i od ostatka eda li ću načiniti gad, i panju drvenom hoću li se klanjati? 20Takav se hrani pepelom, prevareno srce zavodi ga da ne može izbaviti dušu svoju, niti reći: Nije li laž što mi je u desnici?

21Pamti to, Jakove i Izrailju, jer si moj sluga;ja sam te sazdao, sluga si moj,Izrailju, neću te zaboraviti. 22Rasuću kao oblak prestupe tvoje,i grehe tvoje kao maglu;vrati se k meni,jer sam te izbavio.

23Pevajte, nebesa, jer Gospod učini,podvikujte, nizine zemaljske,popevajte, gore, šume i sva drva u njima,jer izbavi Gospod Jakovai proslavi se u Izrailju.

24Ovako govori Gospod, Izbavitelj tvoj,koji te je sazdao od utrobe materine:ja Gospod načinih sve:razapeh nebo sam, rasprostreh zemlju sam sobom; 25Uništavam znake lažljivcima,i vrače obezumljujem,vraćam natrag mudrace,i pretvaram mudrost njihovu u ludost; 26Potvrđujem reč sluge svog,i navršujem savet glasnika svojih;govorim Jerusalimu: Naselićeš se,i gradovima Judinim: Sazidaćete se;i pustoline njihove podignuću; 27Govorim dubini: Presahnii isušiću reke tvoje; 28Govorim Kiru: Pastir si moj;i izvršiće svu volju moju,i kazaće Jerusalimu: Sazidaćeš se,i crkvi: Osnovaćeš se.