Isaija 41

Bog poziva svog slugu da teši siromahe i da posrami idolopoklonike.

1Umuknite preda mnom, ostrva;i narodi neka se potkrepe,neka pristupe, i tada neka kažu:Hajdemo da se sudimo.

2Ko je podigao pravdu s istoka?Ko je dozvao da ide za njim ustopce?Ko joj je pokorio narodei dao joj vlast nad carevimai učinio te su kao prah maču njenomi kao razvejana pleva luku njenom? 3Pogna ih, prođe mirno putem,kojim ne beše hodao nogama svojim. 4Ko je uradio i učinio to?I zove naraštaje od iskona?Ja, Gospod,prvi i poslednji, ja isti.

5Videše ostrva i uplašiše se,krajevi zemaljski zadrhtaše,približiše se i dođoše. 6Jedan drugom pomagaše,i bratu svom govoraše: Budi hrabar. 7Drvodelja hrabraše zlatara:koji kleplje hrabraše onog koji kuje na nakovnju,govoreći: Dobro je za spajanje.I pritvrđivaše klincima da se ne pomiče.

8Ali ti, Izrailju, slugo moj;Jakove, koga izabrah,seme Avrama prijatelja mog; 9Ti, koga uzeh s krajeva zemaljskih,i između izabranih njenih dozvah te,i rekoh ti: Ti si moj sluga,ja te izabrah, i ne odbacih tebe; 10Ne boj se, jer sam ja s tobom;ne plaši se, jer sam ja Bog tvoj;ukrepiću te i pomoći ću ti,i podupreću te desnicom pravde svoje.

11Gle, postideće se i posramiće svi koji se ljute na tebe;biće kao ništa i izginuće protivnici tvoji. 12Potražićeš suparnike svoje,ali ih nećeš naći, biće kao ništa,i koji vojuju na te, nestaće ih. 13Jer ja Gospod Bog tvoj držim te za desnicu,i kažem ti: Ne boj se, ja ću ti pomagati.

14Ne boj se, crviću Jakovljev, narodiću Izrailjev,ja ću ti pomagati,govori Gospod i Izbavitelj tvoj, Svetac Izrailjev. 15Gle, učiniću te da budeš kao sprava za vršenje nova sa zupcima:vreći ćeš gore i satrćeš ih,i brda ćeš obratiti u plevu. 16Vijaćeš ih, i vetar će ih odnetii vihor će ih rasuti,a ti ćeš se veseliti u Gospodui hvalićeš se Svecem Izrailjevim.

17Siromahe i uboge,koji traže vode a nje nema,kojima se jezik osušio od žeđi,njih ću uslišiti ja Gospod,ja Bog Izrailjev neću ih ostaviti. 18Otvoriću reke na visovima,i izvore usred dolina,pustinju ću obratiti u jezero vodeno,i suvu zemlju u izvore vodene. 19Posadiću u pustinji kedar, sitim, mirtu i maslinu;posadiću u pustoj zemlji jelu, brest i šimšir, 20Da vide i poznaju i da promisle i razumejuda je to uradila ruka Gospodnja,i Svetac Izrailjev da je to stvorio.

21Iznesite parbu svoju, veli Gospod,pokažite razloge svoje, veli car Jakovljev. 22Neka dođu i neka nam objave šta će biti;objavite nam šta je prvo bilo,da promislimo i poznamo šta će biti iza toga;ili kažite nam šta će biti unapredak. 23Kažite šta će biti posle,i poznaćemo da ste bogovi;ili učinite šta dobro ili zlo,i divićemo se i gledati svi. 24Gle, vi niste ništa, i delo vaše nije ništa;koji vas izbira, gad je.

25Podigoh jednog sa severa, i doći će;od istoka sunčanog prizvaće ime moje,stupaće po glavarima kao po kalui kao što lončar gazi blato. 26Ko je objavio od iskona, da bismo znali,ili od starina, da bismo rekli: Istina je?Ali nema nikoga da bi objavio,niti ima koga da je napred kazao,niti ima koga da bi čuo reči vaše. 27Ja prvi Sionu kažem: Eto, eto toga.U Jerusalimu ću dati ko će javljati dobre glasove. 28Jer pogledam, ali nema nikoga,nema među njima nijednoga ko bi savetovao;pitam ih, ali ne odgovaraju ni reči. 29Gle, svi su taština, ništa su dela njihova;liveni su likovi njihovi vetar i ništavilo.