Isaija 16

Nastavak proricanja o propasti Moava.

1Šaljite jaganjce gospodaru zemaljskom,od Sele do pustinje,ka gori kćeri sionske. 2Jer će biti kćeri moavske na brodovima arnonskimkao ptica koja luta, oterana s gnezda.

3Učini veće, narode,načini sen u podne kao noć,zakloni izagnane,nemoj izdati begunce. 4Neka kod tebe borave izgnani moji, Moave;budi im zaklon od pustošnika;jer će nestati nasilnika,prestaće pustošenje,istrebiće se sa zemlje koji gaze druge. 5I utvrdiće se presto milošću,i na njemu će sedeti jednako u šatoru Davidovomkoji će suditi i tražiti što je pravoi biti brz da čini pravdu.

6Čusmo za oholost Moava vrlo ponositog,za ponos njegov i oholost i obest njegovu;laži njegove neće biti tvrde. 7Zato će ridati Moavac nad Moavcem, svi će ridati;nad temeljima kir-aresetskim uzdisaćete jer su razvaljeni.

8I polja esevonska posušiše sei čokot sivamski;gospoda narodna potrše krasne loze njegove,koje dosezahu do Jazirai vijahu se po pustinji;odvode njegove pružahu sei prelažahu preko mora. 9Zato ću plakati plačem jazirskim za čokotom sivamskim;zalivaću te suzama svojim, Esevone i Elealo,jer pesma o letini tvojoj i o žetvi tvojoj pade. 10I nesta radosti i veselja s polja rodnog,u vinogradima se ne peva ni podvikuje,vina u kacama ne gazi gazilac;učinih kraj pesmama. 11Zato utroba moja ječi kao gusle za Moavom,i srce moje za Kir-Eresom.

12I kad se vidi da se umorio Moav na visini svojoj, ući će u svetinju svoju da se pomoli; ali ništa neće svršiti.

13Ovo je reč što reče Gospod za Moava davno. 14A sada veli Gospod govoreći: Do tri godine, kao što su godine najamničke, ološaće slava Moavova sa svim mnoštvom njegovim, i šta ostane biće vrlo malo i nejako.