Osija 7

Jadikovanje nad pokvarenim Izrailjem i objavljivanje zasluženih kazni.

1Kad lečim Izrailja,tada se pokazuje bezakonje Jefremovoi zloća samarijska;jer čine laž,i lupež ulazi,i napolju udara četa. 2I ne govore u srcu svomda ja pamtim svako bezakonje njihovo;sada stoje oko njih dela njihova,preda mnom su. 3Nevaljalstvom svojim vesele carai lažima svojim knezove. 4Svi čine preljubu;kao peć su koju užari hlebar,koji prestane stražiti kad zamesi testo pa dokle uskisne. 5Na dan cara našeg razboleše se knezovi od meha vina,i on pruži ruku svoju podsmevačima. 6Jer na zasede svoje upravljaju srce svoje,koje je kao peć;hlebar njihov spava celu noć,ujutru gori kao plamen ognjeni. 7Svi su kao peć ugrejanii proždiru svoje sudije;svi carevi njihovi padaju,nijedan između njih ne viče k meni.

8Jefrem se pomešao s narodima;Jefrem je pogača neprevrnuta. 9Inostranci jedu mu silu,a on ne zna;sede kose popadaju ga,a on ne zna. 10I ponositost Izrailjeva svedoči mu u oči,ali se ne vraćaju ka Gospodu Bogu svomniti Ga traže uza sve to.

11I Jefrem je kao golub,lud, bezuman;zovu Misir,idu u Asirsku. 12Kad otidu,razapeću na njih mrežu svoju,kao ptice nebeske svući ću ih,karaću ih kako je kazivano u zboru njihovom. 13Teško njima,jer zađoše od mene;pogibao će im biti,jer me izneveriše;ja ih iskupih,a oni govoriše na me laž.

14Niti me prizivaše iz srca svog,nego ridaše na odrima svojim;žita i vina radi skupljajući seodstupaju od mene. 15Kad ih karah,ukrepih im mišice;ali oni misliše zlo na me. 16Vraćaju se, ali ne ka Višnjem,postaše kao luk lažljiv;knezovi će njihovi popadati od mačas obesti jezika svog;to će im biti podsmeh u zemlji misirskoj.