Osija 2

Savez Božiji s njegovim narodom raskinut i obnovljen.

1Recite braći svojoj: Narode moj; i sestrama svojim: Pomilovana.

2Prite se s materom svojom, prite se,jer mi nije žena, niti sam joj ja muž;neka odbaci kurvarstva svoja od lica svog,i preljube svoje od dojaka svojih, 3Da je ne bih svukao golui učinio je kakva je bila onaj dan kad se rodila,i da je ne bih postavio da bude kao pustinjai obratio je da bude kao zemlja sasušena,i umorio je žeđu. 4I neću se smilovati na decu njenu,jer su kopilad. 5Jer se mati njihova kurva,sramoti se roditeljka njihova;jer govori: Ići ću za milosnicima svojimkoji mi daju hleb moj i vodu moju,vunu moju i lan moj,ulje moje i piće moje. 6Zato evo ja ću joj zagraditi put trnjemi zazidaću zidom da ne nađe staza svojih. 7I trčaće za svojim milosnicima,ali ih neće stignuti;i tražiće ih,ali ih neće naći;pa će reći: Idem da se vratim k prvom mužu svom,jer mi beše bolje onda nego sada. 8Jer ona ne zna da sam joj ja davao žito i vino i ulje,i umnožavao joj srebro i zlato,od kog načiniše Vala. 9Zato ću uzeti natrag žito svoje, kad bude vreme,i vino svoje, kad bude vreme,i uzeću vunu svoju i lan svoj,kojim bi pokrivala golotinju svoju. 10I otkriću rugobu njenu pred milosnicima njenim,i niko je neće izbaviti iz moje ruke. 11I ukinuću svaku radost njenu,svetkovine njene,mladine njene i subote njene i sve praznike njene. 12I potrću čokote njene i smokve,za koje govori: Plata su mi,što mi dadoše milosnici moji;i obratiću ih u šumuda ih jede zverje poljsko. 13I pohodiću na njoj dane valimske,u koje im je kadilai kitila se obocima i grivnama,i išla za svojim milosnicima,i mene zaboravila,govori Gospod.

14Ali evo, ja ću je primamitii odvešću je u pustinju,i govoriću s njom lepo. 15I daću joj vinograde njene od tog mesta,i dolinu Ahor za vrata nadanju,i onde će pevati kao za mladosti svojei kao kad je išla iz Misira.

16I tada ćeš me, govori Gospod, zvati: Mužu moj; a nećeš me više zvati: Vale moj. 17Jer ću ukloniti iz usta njenih imena Valova; i neće im se više pominjati imena. 18I tada ću im učiniti zavet sa zverjem poljskim i sa pticama nebeskim i s bubinama zemaljskim; i polomiću luk i mač i rat da ih nestane u zemlji, i učiniću da leže bez straha. 19I zaručiću te sebi doveka, zaručiću te sebi pravdom i sudom i milošću i milosrđem. 20I zaručiću te sebi verom, i poznaćeš Gospoda.

21I tada ću se odazvati, govori Gospod,odazvaću se nebesima,a ona će se odazvati zemlji. 22A zemlja će se odazvati žitu i vinu i ulju,a to će se odazvati Jezraelu. 23I posejaću je sebi na zemlji,i smilovaću se na Loruhamu,i reći ću Loamiji: Ti si moj narod,i on će reći: Bože moj!