Avakum 3

Prorokova molitva puna radosnog pouzdanja.

1Molitva proroka Avakuma; za pevanje.

2Gospode, čuh reč Tvoju,i uplaših se;Gospode, delo svoje usred godina sačuvaj u životu,usred godina objavi ga,u gnevu seti se milosti. 3Bog dođe od Temanai Svetac s gore Farana;slava Njegova pokri nebesai zemlja se napuni hvale Njegove. 4Svetlost Mu beše kao sunce,zraci izlažahu Mu iz ruku,i onde beše sakrivena sila Njegova. 5Pred Njim iđaše pomor,i živo ugljevlje iđaše ispod nogu Njegovih. 6Stade, i izmeri zemlju,pogleda i razmetnu narode,raspadoše se večne gore,slegoše se humovi večni;putevi su Mu večni. 7Videh šatore etiopske u muci,ustreptaše zavesi zemlji madijanskoj. 8Eda li se na reke razgnevi Gospod?Eda li se na reke raspali gnev Tvoj?Na more jarost Tvoja,kad si pojezdio na konjima svojimi na kolima svojim za spasenje? 9Pomoli se luk Tvojkao što si se zakleo plemenima;razdro si zemlju za reke. 10Videše Te gore i uzdrhtaše,povodanj navali;bezdana pusti glas svoj,uvis podiže ruke svoje. 11Sunce i mesec stadoše u stanu svom,idoše prema svetlosti Tvoje strele,prema sevanju sjajnog koplja Tvog. 12Srdito si išao po zemlji,gnevno si gazio narode. 13Izašao si na spasenje narodu svom,na spasenje s pomazanikom svojim;razmrskao si glavu kući bezbožničkojdo vrata otkrivši temelj. 14Njegovim kopljima probio si glavu selima njegovimkad navaljivahu kao vihor da me razaspu,radovahu sekao da će proždreti siromaha u potaji. 15Išao si po moru na konjima svojim,po gomili mnoge vode.

16Čuh, i utroba se moja uskoleba,usne mi uzdrhtaše na glas,u kosti mi uđe trulež,i ustresoh se na mestu svom;kako ću počivati u dan nevolje,kad dođe na narod koji će ga opustošiti.

17Jer smokva neće cvasti,niti će biti roda na lozi vinovoj;rod će maslinov prevariti,i njive neće dati hrane,ovaca će nestati iz tora,i goveda neće biti u oboru. 18Ali ću se ja radovati u Gospodu,veseliću se u Bogu spasenja svog. 19Gospod je Gospod sila moja,i daće mi noge kao u košute,i vodiće me po visinama mojim. Načelniku pevačkom uz žice moje.