1. Mojsijeva 49

Jakovljevo blagosiljanje, poslednje naređenje i smrt.

1Posle sazva Jakov sinove svoje i reče: Skupite se da vam javim šta će vam biti do posletka.

2Skupite se i poslušajte, sinovi Jakovljevi,poslušajte Izrailja oca svog.

3Ruvime, ti si prvenac moj,krepost moja i početak sile moje;prvi gospodstvom i prvi snagom. 4Navro si kao voda;nećeš biti prvi;jer si stao na postelju oca svogi oskvrnio je legav na nju.

5Simeun i Levije, braća,mačevi su im oružje nepravdi. 6U tajne njihove da ne ulazi duša moja,sa zborom njihovim da se ne sastavlja slava moja;jer u gnevu svom pobiše ljude,i za svoje veselje pokidaše volove. 7Proklet da je gnev njihov, što beše nagao,i ljutina njihova, što beše žestoka;razdeliću ih po Jakovu,i rasuću ih po Izrailju.

8Juda, tebe će hvaliti braća tvoja,a ruka će ti biti za vratom neprijateljima tvojim,i klanjaće ti se sinovi oca tvog. 9Laviću Juda! S plena si se vratio, sine moj;spusti se i leže kao lavi kao ljuti lav;ko će ga probuditi? 10Palica vladalačka neće se odvojiti od Judeniti od nogu njegovih onaj koji postavlja zakon,dokle ne dođe Onaj kome pripada,i Njemu će se pokoravati narodi. 11Veže za čokot magare svoje,i za plemenitu lozu mlade od magarice svoje;u vinu pere haljinu svojui ogrtač svoj u soku od grožđa. 12Oči mu se crvene od vinai zubi bele od mleka.

13Zavulon će živeti pokraj morai gde pristaju lađe,a međa će mu biti do Sidona.

14Isahar je magarac jak u kostima,koji leži u toru, 15I vide da je počivanje dobroi da je zemlja mila,sagnuće ramena svoja da nosi,i plaćaće danak.

16Dan će suditi svom narodu,kao jedno između plemena Izrailjevih. 17Dan će biti zmija na putui guja na stazi,koja ujeda konja za kičicu,te pada konj na uznako. 18Gospode, Tebe čekam da me izbaviš.

19A Gad, njega će vojska savladati;ali će najposle on nadvladati.

20U Asira će biti obilata hrana,i on će davati slasti carske.

21Neftalim je košuta puštena,i govoriće lepe reči.

22Josif je rodna grana,rodna grana kraj izvora,kojoj se ogranci raširiše svrh zida. 23Ako ga i ucveliše ljutoi streljaše na nj,i biše mu neprijatelji strelci, 24Opet osta jak luk njegovi ojačaše mišice ruku njegovihod ruku jakog Boga Jakovljevog,odakle posta pastir, kamen Izrailju, 25Od silnog Boga oca tvog,koji će ti pomagati,i od Svemogućeg,koji će te blagoslovitiblagoslovima ozgo s neba,blagoslovima ozdo iz bezdana,blagoslovima od dojaka i od materice. 26Blagoslovi oca tvognadvisiše blagoslove mojih starih svrh brda večnih,neka budu nad glavom Josifovomi nad temenom odvojenog između braće.

27Venijamin je vuk grabljivi,jutrom jede lov,a večerom deli plen.

28Ovo su dvanaest plemena Izrailjevih, i ovo im otac izgovori kad ih blagoslovi, svako blagoslovom njegovim blagoslovi ih. 29Potom im zapovedi i reče im: Kad se priberem k rodu svom, pogrebite me kod otaca mojih u pećini koja je na njivi Efrona Hetejina, 30u pećini koja je na njivi makpelskoj prema Mamriji u zemlji hananskoj, koju kupi Avram s njivom u Efrona Hetejina da ima svoj grob. 31Onde pogrebe Avrama i Saru ženu njegovu, onde pogreboše Isaka i Reveku ženu njegovu, i onde pogreboh Liju. 32A kupljena je njiva i pećina na njoj u sinova Hetovih. 33A kad izgovori Jakov zapovesti sinovima svojim, diže noge svoje na postelju, i umre, i pribran bi k rodu svom.