Jezekilj 19

Izrailj je ojađena lavica, loza osušena.

1A ti nariči za knezovima Izrailjevim; 2i reci:Šta beše mati tvoja?Lavica; među lavovima ležaše,mlad svoju među lavovima hranjaše.

3I othrani jedno mlado svoje,i posta lavić,i naučiv se loviti žderaše ljude. 4I čuše narodi za nj;uhvati se u jamu njihovu,i odvedoše ga u verigama u zemlju misirsku. 5A ona kad vide gde se nadala, ali joj nada propade,uze jedno mlado svoje, i učini od njega lavića. 6I on idući među lavovima posta lavić,i nauči se lovitii žderaše ljude. 7I pozna dvore njihove,i pustošaše gradove njihovetako da opuste zemlja i šta je u njoj od rike njegove. 8I ustaše na nj narodi iz okolnih zemalja,i razapeše mu mrežu svoju,i uhvati se u jamu njihovu. 9I metnuše ga u krletku u verigama,i odvedoše ga caru vavilonskom,i metnuše ga u gradda mu se više ne čuje glas po gorama Izrailjevim.

10Dok beše miran, mati tvoja beše kao vinova loza,posađena kraj vode,rodna i granata beše od mnoge vode. 11I behu na njoj jaki prutovi za palicu vladalačku,i rastom svojim uzvisi se iznad gustih grana,i bi naočita visinom svojom,mnoštvom grana svojih. 12Ali bi iščupana u gnevui na zemlju bačena,i ustoka osuši rod njen;polomiše se i posušiše se jaki prutovi njeni;oganj ih proždre. 13A sada je posađena u pustinji,u zemlji suvoj i bezvodnoj. 14I izađe oganj iz pruta grana njenihi proždre rod njenda nema na njoj pruta jakogza palicu vladalačku. To je naricanje, i biće naricanje.